Subotička regionalna deponija, koja je počela sa radom pre osam godina, značajno je doprinela unapređenju životne sredine na ovom području. Njenim otvaranjem zatvorena je divlja deponija Aleksandrovačke bare, čime su smanjeni rizici od zagađenja zemljišta i podzemnih voda, a prirodno okruženje postalo čistije i bezbednije.
Osim što obavlja poslove upravljanja otpadom, Regionalna deponija od samog početka proizvodi i kompost, koristeći dve vrste sirovina – mulj iz subotičkog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i zeleni otpad, odnosno biomasu prikupljenu sa područja šest lokalnih samouprava: Sente, Kanjiže, Bačke Topole, Malog Iđoša, Čoke i Novog Kneževca.
Kako objašnjava Tibor Nađ, direktor Subotičke regionalne deponije, sistem upravljanja otpadom uskoro će biti proširen i na opštinu Ada, koja bi trebalo da se priključi od oktobra.
Proizvedeni kompost redovno se laboratorijski ispituje, u skladu sa propisanim ekološkim standardima. Budući da nastaje kombinovanjem biootpada i mulja, kontrola kvaliteta i bezbednosti predstavlja jedan od najvažnijih delova proizvodnog procesa.
Pored gotovog komposta, ispituje se i kvalitet mulja koji se koristi kao jedna od njegovih komponenti. Dosadašnje analize pokazale su da on ne sadrži štetne materije koje bi mogle da ugroze njegovu upotrebu u proizvodnji komposta.
Rezultati ispitivanja ohrabruju da se ovaj proizvod ponudi tržištu, posebno imajući u vidu njegov potencijal u unapređenju kvaliteta zemljišta i mogućnost da, u određenoj meri, dopuni ili zameni mineralna đubriva, čije su cene značajno opterećenje za poljoprivrednu proizvodnju.
– U toku su aktivnosti za dobijanje zvanične akreditacije koja bi omogućila plasman komposta na tržište – kaže Tibor Nađ.
Međutim, dobijanje potrebnih dozvola nije jednostavno. Jedna od prepreka je administrativne prirode, jer se i mulj i zeleni otpad koji se dopremaju na deponiju trenutno tretiraju kao otpad. Da bi kompost mogao da dobije status proizvoda i bude ponuđen kupcima, neophodno je sprovesti proceduru kojom bi se ukinuo status otpada za materijale koji se koriste u njegovoj proizvodnji.
Zahtev je podnet Ministarstvu zaštite životne sredine, a pozitivno rešenje očekuje se do kraja godine.
Plan je da se, nakon dobijanja potrebnih dozvola, kompost najpre koristi za potrebe javnih komunalnih preduzeća, prvenstveno za održavanje zelenih površina, parkova i travnjaka. U narednoj fazi bio bi ponuđen i poljoprivrednicima, kojima bi mogao da posluži kao dopuna ili zamena za deo mineralnih đubriva i tako doprinese smanjenju troškova proizvodnje.
Proizvodni kapaciteti pokazuju da je reč o značajnim količinama sirovina i gotovog proizvoda. Tokom prošle godine na Regionalnu deponiju dopremljeno je između 5.000 i 6.000 tona mulja, kao i od 8.000 do 9.000 tona zelenog otpada. Od tih količina proizvedeno je oko 10.000 tona komposta, navodi Nađ.
U uslovima sve skupljih mineralnih đubriva, kompost proizveden od lokalno prikupljenog biootpada mogao bi da postane vredan resurs za poljoprivredu. Njegovim plasmanom na tržište ostvarila bi se višestruka korist – smanjila bi se količina otpada, podstaklo odgovornije korišćenje prirodnih resursa i poljoprivrednicima ponudilo dodatno sredstvo za unapređenje plodnosti zemljišta.
T. Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat „Ekološke prakse u Subotici – Dobro za prirodu, dobro za ljude” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
