Često je životni put predodređen mestom na kojem smo rođeni. Tako je i Jovan Matić iz Vognja odrastao na plodnoj sremskoj crnici, pa je bilo gotovo prirodno da se opredeli za poljoprivredu. Radni vek započeo je u nekadašnjem jugoslovenskom gigantu „Agrorumi“, gde je stekao dragoceno iskustvo i savladao tajne povrtarske proizvodnje. Pre više od četiri decenije odlučio je da se samostalno posveti poljoprivredi.
Početkom osamdesetih godina prošlog veka ozbiljnije se okrenuo ratarstvu. Na 3,5 hektara gajio je pšenicu, kukuruz i detelinu, a istovremeno je počeo intenzivnije da se bavi stočarstvom. Tovio je bikove sve do prošle godine. Bila je to uspešna proizvodnja, sa nekoliko turnusa godišnje i najmanje 15 grla u svakom od njih. Međutim, vremenom je postajalo sve teže pronaći radnike, obaveze su se gomilale, a ni otkupne cene više nisu pružale dovoljno motiva za nastavak proizvodnje. Zbog toga je prošle godine odlučio da odustane od tova junadi.
Ono što je ostalo kao trajna vrednost njegovog dugogodišnjeg rada jeste kvalitet zemljišta. Više od četiri decenije njive je redovno đubrio goveđim stajnjakom, što smatra jednim od najvećih bogatstava svog gazdinstva. Danas obrađuje 58 hektara, od kojih je 14 u njegovom vlasništvu, dok mašinske usluge pruža i na dodatnih 120 hektara.
Sada se bavi isključivo ratarskom proizvodnjom, u kojoj su zastupljeni kukuruz, suncokret i pšenica. Pšenicu je ove godine posejao na oko 25 hektara i ostvario prosečan prinos veći od osam tona po hektaru, nešto niži nego prošle godine. Celokupan rod je predao, a deo prodao po cenama od 20,5 i 21 dinar za kilogram. Prvi novac od ratarske proizvodnje, kako kaže, svakom poljoprivredniku dobro dođe.
Žetvene ostatke još nije zaorao. Planira da njivu najpre tretira totalnim herbicidom, a potom i mikrobiološkim preparatom. Kada se biljni ostaci razgrade, obaviće tanjiranje i zaoravanje, najverovatnije polovinom septembra. Tako će zemljište ostaviti preko zime, pripremajući ga za neku od narednih prolećnih kultura.
Suncokret, inače, nije tradicionalno zastupljena kultura na sremskim njivama. Tek poslednjih nekoliko godina poljoprivrednici ga seju na većim površinama, tražeći rešenja za sve izraženije klimatske promene. Matić ga gaji treću godinu, ali ove sezone nije imao mnogo sreće. Zbog lošeg nicanja morao je da obavi presejavanje.
– U ataru Vognja kukuruz loše izgleda. Kiše nije bilo dovoljno, nedostajale su padavine. Klipovi su formirani, ali se biljke suše i teško je proceniti šta možemo da očekujemo – kaže Jovan Matić.
Neizvesnost prati i njegovih 35 hektara pod kukuruzom. Iako je reč o srednje ranim hibridima, vremenski uslovi biće presudni za konačan rezultat proizvodnje.
Ipak, Jovan se nada da će biti dovoljno roda i za prodaju i za ishranu svinja koje još uvek drži. Trenutno u svinjcu ima oko 50 grla. Zbog opasnosti od afričke kuge svinja posebno vodi računa o biosigurnosnim merama. Pristup tovilištu je ograničen, a postavljene su i dezobarijere.
Kako ističe, prevencija je izuzetno važna i oduvek se trudio da se pridržava propisanih mera. Svoje svinje, meleze jorkšira i landrasa, tovi do težine veće od 200 kilograma.
Nedostatak radne snage na gazdinstvima problem je koji ovog iskusnog poljoprivrednika prati već decenijama. Sa njim se suočavao još dok se intenzivno bavio povrtarstvom. I danas se rado seća uspeha koje je ostvarivao u toj proizvodnji, ali je od nje morao da odustane u vreme pandemije koronavirusa.
Povrtarstvo je obavljao na otvorenom polju, na oko četiri hektara, gde je proizvodio papriku, krastavac, paradajz, spanać, karfiol, prokelj, lubenice i dinje. Imao je i dva plastenika dimenzija 40 x 60 x 4 metra, u kojima je gajio papriku i paradajz.
Za kvalitet njegovog povrća nadaleko se pročulo, pa plasman nije predstavljao problem. Posebno su bile tražene lubenice, koje je čak 28 godina prodavao na zlatiborskoj pijaci, po dva meseca tokom sezone. Po povratku kući sledio bi petnaestodnevni odmor, a zatim bi počinjale pripreme za novu proizvodnju, uglavnom kupusa i karfiola.
– Bez stajnjaka ne bi bilo ni toliko roda lubenica. To je bila lubenica na lubenicu – kaže Matić, podsećajući na značaj organskog đubriva za očuvanje plodnosti zemljišta.
Tokom dugogodišnjeg bavljenja poljoprivredom naučio je da se zemlja mora poštovati i racionalno koristiti. To je pravilo kojeg se dosledno pridržava čitavog života. Na klimatske promene, smatra, ne možemo mnogo da utičemo, ali možemo da im se prilagodimo.
Zato Jovan Matić nastavlja da traži nova rešenja i načine proizvodnje koji će sačuvati zemljište i prirodne resurse. Jer, kako pokazuje njegovo iskustvo, briga o zemlji danas ulaganje je u njenu plodnost i budućnost poljoprivrede.
T. Gnip
Foto: Privatna arhiva
Na fotografiji: Jovan Matić
Projekat „Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
