Intenzivna voćarska proizvodnja danas zahteva velika ulaganja, primenu savremenih tehnologija i stalno prilagođavanje izazovima koje donose klimatske promene i tržište. Uprkos tome, postoje proizvođači koji su uspeli da podignu moderne zasade jabuka, koji se danas ubrajaju među najsavremenije voćnjake u ovom delu Srbije. Jedan od njih je i mr Slavko Popović, koji je, pored poslovanja u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije, poslednjih godina uspešno razvio i voćarsku proizvodnju na sopstvenom gazdinstvu.
Voćnjak je podignut pre pet godina, ali je pretrpeo ogromnu štetu kada ga je oluja pre tri godine gotovo potpuno uništila.
– Oluja nam je srušila kompletnu konstrukciju i morali smo praktično iz početka da obnavljamo zasad. Danas imamo oko 40.000 stabala koja su u petoj godini i u punom su rodu, dok smo ukupno obnovili oko 60.000 sadnica – kaže Popović.
U voćnjaku su, prema rečima našeg sagovornika, zastupljene sorte „gala“, „zlatni delišes“, „greni smit“ i „fuđi“. Reč je o intenzivnom sistemu proizvodnje, odnosno gustoj sadnji sa 5.200 sadnica po hektaru, pri čemu se stabla sade na svega pola metra razmaka. Takav način proizvodnje zahteva kvalitetno zemljište, veoma preciznu negu, redovno navodnjavanje i pažljivo planiranu ishranu biljaka.
Prihrana počinje već u aprilu i traje do kraja septembra, praktično tokom cele vegetacije.
UMESTO MINERALNIH – ORGANSKO ĐUBRIVO
Posebnu pažnju ove godine posvetili su ishrani zasada. Mineralna đubriva zamenili su čvrstim digestatom iz sopstvene biogasne elektrane.
– Digestat redovno analiziramo svakog meseca kako bismo bili sigurni u njegov sastav. Sadrži azot, fosfor, kalijum, ali i brojne mikroelemente, poput mangana i bakra. Na osnovu analiza zemljišta, lista i ploda preporučeno nam je da primenimo deset tona digestata po hektaru. Rezultati su premašili sva očekivanja – ističe Popović.
Dodaje da nikada ranije nisu imali kvalitetniji list, zdravije biljke i lepši plod nego ove godine, i to uz potpuno organsku prihranu, bez primene mineralnih đubriva.
Ovogodišnji prinos procenjuju na oko 50 tona po hektaru, dok se u naredne dve do tri godine očekuje projektovani rod između 90 i 100 tona po hektaru, kada sva stabla dostignu punu rodnost.
Kako bi ostvarili što veći procenat prve klase, u voćnjaku se, osim hemijske, nekoliko puta tokom sezone sprovodi i ručna proreda plodova.
– Cilj nam nije samo visok prinos, već pre svega kvalitet. Prošle godine imali smo čak 93 odsto plodova prve klase i upravo tome težimo iz godine u godinu – kaže Popović.
SAVREMENO NAVODNJAVANJE I ZAŠTITA OD GRADA
Voćnjak raspolaže sopstvenim bunarom, rezervoarom od 150 kubika i potpuno automatizovanim sistemom navodnjavanja kojim se preko računara upravlja sa šest sekcija, u zavisnosti od potreba biljaka.
Pored protivgradnih mreža, prošle godine odlučili su da investiraju i u protivgradni top.
– Smatramo da mreže više nisu dovoljne zbog sve učestalijih vremenskih nepogoda. Kupili smo sistem koji se koristi širom Evrope i kojim se upravlja iz Francuske. Za sada smo veoma zadovoljni njegovim rezultatima – objašnjava naš sagovornik.
INVESTICIJA OD GOTOVO ČETIRI MILIONA EVRA
Većina ulaganja finansirana je sopstvenim sredstvima.
– U voćnjak i opremu uloženo je gotovo četiri miliona evra. Samo za oko 100.000 sadnica izdvojeno je oko pola miliona evra, a velika sredstva uložena su i u protivgradni sistem, novu konstrukciju i kompletnu opremu – navodi sagovornik.
Tek prošle godine koristili su određene podsticaje za nabavku priključnih mašina, dok su kroz IPARD program nabavili dva traktora.
Firma raspolaže hladnjačom kapaciteta oko 900 tona, ali se u njoj jabuke ne zadržavaju dugo.
– Već u proleće dogovaramo prodaju i orijentisani smo na domaće tržište. Veliki otkupljivači dolaze kod nas i praktično otkupe kompletan rod jer su u pitanju kvalitetne jabuke. U hladnjači ostaje samo manji deo druge klase, od kojeg proizvodimo prirodne sokove i rakiju – kaže naš sagovornik.
Od svih sorti koje proizvode, „gala“ se najbrže prodaje jer prva stiže za berbu. Zatim dolaze „zlatni delišes“ i „greni smit“, a krajem oktobra „fuđi“. Ova sorta ima najveću tržišnu vrednost i 30 do 40 odsto je skuplja od ostalih.
Zanimljivo je da je, prema njihovim merenjima, „greni smit“ imao najveći sadržaj šećera – čak 16 procenata, dok je „gala“ imala između 12 i 13 procenata.
NAUKA KAO OSLONAC PROIZVODNJE
U voćnjaku su stalno zaposleni inženjer voćarstva i tehnolog, dok stručnu podršku pružaju profesori sa univerziteta u Novom Sadu i Beogradu.
– Trudimo se da sve što nauka preporučuje primenimo u praksi. Redovno radimo analize zemljišta, lista, ploda i vode, a sve mere zasnivamo na stručnim preporukama – naglašava Popović.
Firma je ove godine proširila proizvodnju za dodatnih 15 hektara u Kukujevcima – devet hektara pod jabukama i šest hektara pod kruškom, pretežno sortom viljamovka.
U planovima je i dalja modernizacija proizvodnje.
Popović kaže da za berbu jabuka angažuju dve ekipe od 40 do 50 ljudi, koje obično za petnaestak dana uberu „galu“ i „zlatni delišes“, a potom u manjem obimu i „greni smit“ i „fuđi“, jer ove sorte kasnije sazrevaju.
– Čim se pojave dovoljno pouzdani roboti za košenje, prskanje ili berbu jabuka, nabavićemo ih. Već smo obišli prezentacije u Italiji i Izraelu. Tehnologija brzo napreduje i verujem da ćemo u naredne dve godine moći da robotizujemo deo poslova u našem voćnjaku – zaključuje Popović.
S. Vukelić
Projekat „Ekološke prakse u Šidu: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Šid. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
