Srpsko mlekarstvo suočava se sa sve ozbiljnijim izazovima. Prihodi preduzeća koja se bave uzgojem muznih krava prošle godine pali su za 12,3 odsto, odnosno za oko 10,5 milijardi dinara. Istovremeno se smanjuje broj zaposlenih, stočni fond je sve manji, a pojedine farme obustavljaju proizvodnju. O problemima domaćeg mlekarstva i mogućim rešenjima za RTS je govorio Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije, ističući da su među ključnim preprekama usitnjena proizvodnja, neusklađenost propisa sa regulativom Evropske unije i način raspodele državnih podsticaja.
Proizvodnja mleka jedna je od najzahtevnijih grana poljoprivrede, pre svega zbog specifičnosti proizvodnog ciklusa i sporog obrta kapitala. Na poslovanje proizvođača i mlekara utiču brojne oscilacije – od količine proizvedenog mleka i otkupnih cena do promena u potrošnji i tržišnoj tražnji.
Budimović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ukazao i na probleme koje neusklađenost domaće regulative sa evropskim standardima stvara u trgovini. Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, postepeno preuzima evropske propise, ali zemlje na tržištima na koja domaći proizvođači izvoze, pre svega članice CEFTA, primenjuju standarde EU, što može predstavljati prepreku za plasman domaćih proizvoda.
Podsticaji moraju biti prilagođeni proizvođačima
Početkom godine domaće mlekarstvo suočilo se sa krizom koja se tokom prethodnih meseci donekle stabilizovala. Ipak, sada se ponovo najavljuju problemi, ovog puta u vezi sa otkupnom cenom mleka.
Pročitaj još: Obroci bez soje za više mleka
Jedan od strukturnih problema domaćeg mlekarstva jeste veliki broj malih gazdinstava i usitnjena proizvodnja. Prema Budimovićevim rečima, postojeći sistem podsticaja nije dao očekivane rezultate, iako je država izdvajala značajna sredstva za premije za mleko.
Dodatni problem predstavlja i sistem klasiranja mleka. Domaći pravilnik predviđa tri kategorije – ekstra, prvu i drugu klasu, ali je, smatra Budimović, potrebno unaprediti način na koji se podrška usmerava prema proizvođačima.
Predstavnici sektora stočarstva zato su predlagali da se napravi jasnija razlika između gazdinstava koja imaju mogućnost da značajnije povećaju proizvodnju i onih koja raspolažu sa dve do pet krava i proizvode manje količine mleka. Podrška je potrebna i jednima i drugima, ali bi trebalo da bude prilagođena njihovim mogućnostima i potrebama.
Domaće tržište, u međuvremenu, suočeno je i sa konkurencijom uvoznih mlečnih proizvoda. Potražnja prerađivača za sirovim mlekom blago je povećana, ali su proizvodi iz uvoza često jeftiniji zahvaljujući nižim troškovima proizvodnje u zemljama EU. To se posebno odnosi na maslac, mleko u prahu i sireve poput trapista, gaude i edamera.
Evropski proizvođači imaju dodatnu zaštitu
Finansijska podrška može biti jedan od načina da se domaći proizvođači motivišu za povećanje proizvodnje, ali je teško očekivati da se pod istim uslovima nadmeću sa farmerima iz Evropske unije. Zemlje članice imaju razvijene mehanizme podrške, uključujući kompenzacione fondove koji intervenišu u kriznim situacijama.
Pročitaj još: Raspisan javni poziv za premiju za mleko za treći kvartal
Posebni podsticaji namenjeni su i ekološkoj proizvodnji, dok se podrška ne vezuje isključivo za količinu proizvedenog mleka, već i za njegov kvalitet.
Zbog toga je, prema Budimovićevom mišljenju, neophodno promeniti pristup razvoju domaćeg mlekarstva. Potrebno je osmisliti različite modele podsticaja za mala gazdinstva i velike proizvodne sisteme koji imaju kapacitete za povećanje proizvodnje. Istovremeno, trebalo bi uskladiti propise o dozvoljenim količinama aflatoksina, jer postojeća ograničenja otežavaju izvoz na tržište EU.
Cilj takvih promena trebalo bi da bude stvaranje uslova u kojima će domaći proizvođači moći da posluju pozitivno, ulažu u proizvodnju i budu konkurentniji na tržištu.
Domaćih količina ima, ali su potrebna nova tržišta
Prema poslednjim podacima koje je izneo Budimović, Srbija godišnje proizvede oko 1,39 milijardi litara mleka. Od te količine približno 850 miliona litara otkupe i prerade mlekare, dok se gotovo trećina koristi u domaćinstvima, prodaje na zelenim pijacama ili namenjuje ishrani podmlatka na gazdinstvima.
Iako domaća proizvodnja može da podmiri potrebe stanovništva, to ne znači da su problemi u sektoru rešeni. Za dugoročnu održivost mlekarstva neophodno je pronaći nova izvozna tržišta, razvijati proizvode sa većom dodatom vrednošću, uskladiti domaće propise sa evropskim standardima i unaprediti znanje i organizaciju proizvođača.
Očuvanje domaće proizvodnje mleka zato ne zavisi samo od visine premija i subvencija, već i od celokupne agrarne politike, tržišnih uslova i sposobnosti proizvođača da odgovore na sve zahtevniju konkurenciju. Kako zaključuje Nenad Budimović iz Privredne komore Srbije, samo kombinacijom ovih mera moguće je obezbediti stabilniju proizvodnju i sačuvati srpsko mlekarstvo.
