Porodična proizvodnja u Rumi danas se odvija na 35 ari, u 11 plastenika, a kvalitet i bezbednost povrća ostali su glavni cilj.
U plodnom Sremu poljoprivreda je deo tradicije mnogih porodica. Jedna od njih je i porodica Markić iz Rume, koja se povrtarstvom bavi više od tri decenije. Sve je počelo sredinom devedesetih godina, kada je Perin otac Antun podigao prvi plastenik od svega 200 kvadratnih metara. U njemu su gajili zelenu salatu i mladi luk.
Ozbiljnije su se plasteničkoj proizvodnji posvetili 2007. godine, kada je porasla potražnja za ranim povrćem, ali i njegova isplativost. Proizvodnja se vremenom širila i danas se odvija na 35 ari, u 11 plastenika površine oko 320 kvadratnih metara.
Tokom godina Markići su proizvodili različite vrste povrća – krastavac, paradajz, papriku, kupus, blitvu, praziluk, celer, luk, pa čak i dinje. Međutim, zbog sve većeg problema sa pronalaženjem radne snage, poslednjih pet godina opredelili su se za dve kulture – salatu i paradajz.
Salatu proizvode tokom cele godine. Dok se jedna parcela seje, druga se rasađuje, treća bere, a četvrta priprema za novi ciklus. U ponudi su puterica, crvena i ukrasna salata, koju posebno traže restorani.
U plastenicima se gaji i oko 5.000 strukova paradajza, i to čeri, roze i klasični tip, sa više različitih hibrida. Markići sami proizvode rasad, a jedan plastenik od 130 kvadratnih metara zagrevaju od januara do polovine marta.
Kvalitet na prvom mestu
Posebna pažnja posvećuje se kvalitetu i bezbednosti proizvoda. Za proizvodnju rasada koristi se odgovarajući supstrat, dok se prilikom rasađivanja u svaki plastenik unosi oko pet tona dobro zgorelog ovčijeg stajnjaka.
Povrće se redovno kontroliše na ostatke pesticida u akreditovanim laboratorijama. Salata se analizira svakih šest meseci, a paradajz po početku berbe. Poštuje se karenca, a zaštita bilja pažljivo se prati i pomoću feromonskih klopki.
Koliko je zaštita važna, Markići su se uverili pre nekoliko godina, kada je paradajzov moljac (Tuta absoluta) za samo nedelju dana uništio čitav rod paradajza.
Svoje povrće prodaju stalnim kupcima, na pijaci, u lokalnim piljarama, ali i na kućnom pragu. Učestvuju i na manifestaciji „Rumski ceger“.
Za sada ne planiraju dalje proširenje proizvodnje. Cilj im je da zadrže obim koji mogu da realizuju sopstvenim snagama i da ostanu prepoznatljivi po kvalitetnoj salati i paradajzu.
T. Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat „Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
