Vizuelnim pregledom poniklih useva strnih žita registrovan je sam početak naseljavanja krilatih formi lisnih vaši (Aphididae) i cikade (Psammotettix alienus). Njihova brojnost je za sada veoma niska, a prisustvo je uočeno uglavnom na rubnim delovima parcela, i trenutno je ispod praga štetnosti, saopštava PIS.
Pored direktnih šteta koje nastaju sisanjem biljnih sokova, ove štetočine predstavljaju značajan rizik zbog svoje uloge u prenošenju biljnih virusa. Lisne vaši mogu prenositi virus žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus – BYDV), dok je cikada Psammotettix alienus poznata kao prenosilac virusa patuljavosti (kržljavosti) pšenice (Wheat dwarf virus – WDV). Zaražavanje biljaka u ranim fazama razvoja može imati značajne posledice po dalji razvoj useva.
Pročitaj više : Kasna setva, a zemlja suva
S obzirom na specifične uslove ovogodišnjeg zasnivanja useva, i malu zastupljenost poniklih biljaka u ataru, proizvođačima se preporučuju:
· Redovni pregledi useva – počev od nicanja, potrebno je redovno obilaziti parcele i pratiti pojavu i brojnost lisnih vaši i cikada.
· Posebnu pažnju treba obratiti na rubnim delovima – preglede usmeriti i na ivice parcela, gde se štetočine često prve uočavaju tokom naseljavanja useva.
· Pregledi u najtoplijem delu dana - kada je aktivnost štetočina najveća.
Prema EPPO standardu PP 2/11(1), prag štetnosti za lisne vaši u navedenim fazama razvoja iznosi 10% biljaka naseljenih jednom ili većim brojem vaši. Za cikadu (Psammotettix alienus )prag štetnosti nije utvrđen prema istom EPPO standardu, dok se u pojedinim zemljama u okruženju primenjuje prag od pet cikada po kvadratnom metru.
Za sada se hemijske mere suzbijanja ne preporučuju, s obzirom na veoma nisku brojnost registrovanih štetočina i njihovo prisustvo ispod praga štetnosti. Dalji razvoj populacija zavisiće od vremenskih uslova, naročito temperature, koja direktno utiče na aktivnost i dinamiku razvoja ovih insekata.
PIS će nastaviti sa praćenjem stanja na terenu i blagovremeno obaveštavati proizvođače o eventualnoj potrebi za sprovođenjem mera zaštite.
Poljski glodari
Tokom vizuelnih pregleda useva ozimih strnih žita registrovano je i prisustvo pojedinačnih rupa poljskih glodara, odnosno poljskog miša i poljske voluharice, u I kategoriji brojnosti (veoma niska brojnost).
Imajući u vidu da je na značajnom delu površina setvi prethodila redukovana obrada zemljišta, kao i da su među zastupljenim predusevima bili kukuruz i suncokret, postoji mogućnost povećanja brojnosti poljskih glodara u narednom periodu. Zbog toga je važno redovno pratiti njihovu aktivnost i blagovremeno proceniti potrebu za primenom mera suzbijanja.
· Prag štetnosti podrazumeva brojnost aktivnih rupa u II kategoriji: 10–500 aktivnih rupa po hektaru za poljsku voluharicu, odnosno 10–50 aktivnih rupa po hektaru za poljske miševe, kada se mogu primeniti registrovani mamci na bazi cink-fosfida.
Važno: Zbog rizika od trovanja ptica, divljači, domaćih životinja i drugih neciljanih organizama, rodenticide je potrebno primenjivati uz strogo poštovanje deklaracije i uputstva za primenu. Mamci se ne smeju primenjivati na način koji omogućava njihov pristup neciljanim organizmima.
NAKON UBACIVANJA MAMAKA U RUPE, ODMAH IH TREBA ZATRPATI!
