Goran Malidža rođen je 1. novembra 1966. godine u Novim Kozarcima, u opštini Kikinda, gde je završio osnovnu školu. Srednje obrazovanje stekao je u Poljoprivrednoj školi u Kikindi, a potom nastavio studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde je diplomirao 1991. godine. Magistarsku tezu iz oblasti fitofarmacije odbranio je 1995. godine, dok je zvanje doktora biotehničkih nauka stekao 2008. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Svoj profesionalni put započeo je 1993. godine u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, gde je tokom višedecenijskog rada dao značajan doprinos razvoju nauke u oblasti herbologije i zaštite bilja. Njegova istraživanja bila su usmerena na razumevanje složenih odnosa između gajenih biljaka, korova i herbicida, sa posebnim naglaskom na selektivnost herbicida, pojavu i razvoj rezistentnosti korova, kao i na razvoj i unapređenje tehnologija gajenja useva tolerantnih na herbicide. Poseban značaj imala su njegova istraživanja rezistentnosti divljeg sirka i ambrozije, koja su doprinela boljem razumevanju ovih problema i unapređenju mera za njihovo suzbijanje u poljoprivrednoj proizvodnji.
Dr Malidža je dobro razumeo da se značaj primenjenih istraživanja ogleda, pre svega, u njihovoj sposobnosti da odgovore na konkretne izazove sa kojima se suočavaju poljoprivredni proizvođači. Zato je njegov naučni rad predstavljao skladan spoj teorijskih saznanja, pažljivo osmišljenih eksperimenata i praktične primene naučnih rezultata. Takav pristup omogućio mu je da svojim istraživanjima doprinese ne samo razvoju nauke već i unapređenju poljoprivredne prakse.
Tokom svoje naučne karijere učestvovao je u realizaciji brojnih nacionalnih i međunarodnih projekata. Njegov naučni opus obuhvata više od 200 naučnih radova i saopštenja na domaćim i međunarodnim naučnim skupovima. Značajan doprinos dao je i razvoju više desetina hibrida i linija suncokreta i kukuruza tolerantnih na herbicide, čime je dodatno potvrdio značaj povezivanja naučnoistraživačkog rada sa potrebama savremene poljoprivredne proizvodnje.
Ugled koji je stekao u naučnoj i stručnoj javnosti potvrđuju i odgovorne dužnosti koje je obavljao, kao i njegovo aktivno učešće u radu stručnih udruženja. Za predsednika Herbološkog društva Srbije izabran je 15. decembra 2016. godine i tu dužnost obavljao je do kraja života. Bio je član Evropskog udruženja za ispitivanje korova, Američkog udruženja za ispitivanje korova i Društva za zaštitu bilja Srbije, kao i član redakcionog odbora naučnog časopisa Acta herbologica.
Njegov profesionalni ugled gradio se decenijama, kroz predan istraživački rad, saradnju sa kolegama iz zemlje i inostranstva i trajnu posvećenost unapređenju naučnih saznanja i njihovoj primeni u praksi. Posebno mesto u njegovom radu zauzimalo je prenošenje znanja i iskustva mlađim generacijama. Kao mentor i član komisija za izradu i odbranu doktorskih disertacija, učestvovao je u obrazovanju mladih naučnika i razvoju novih generacija istraživača, ostavljajući trag koji prevazilazi okvire sopstvenog naučnog opusa.
Ipak, kada se osvrnemo na život i delo jednog čoveka, naučna zvanja, objavljeni radovi i ostvareni rezultati predstavljaju samo deo njegovog nasleđa. Iza svakog naučnog dostignuća stoje godine predanog rada, strpljenja, odricanja i saradnje. A iza svake profesionalne biografije ostaju ljudi, susreti, razgovori i uspomene koje se ne mogu iskazati brojevima niti obuhvatiti spiskom naučnih referenci.
Odlaskom dr Gorana Malidže, naučna i stručna zajednica izgubila je cenjenog istraživača i posvećenog stručnjaka, a njegovi saradnici kolegu čiji su rad, znanje i doprinos ostavili dubok trag u oblasti herbologije. Njegovi naučni rezultati, stručni doprinos i znanje koje je nesebično prenosio drugima ostaju trajni deo nasleđa koje je ostavio iza sebe.
Sa poštovanjem i zahvalnošću čuvaćemo uspomenu na dr Gorana Malidžu, njegov naučni doprinos i posvećenost struci.
