Na južnim padinama Fruške gore, između Iriga i Vrdnika, smeštena je Rivica, selo koje je oduvek živelo sa vinogradima. Nekada gotovo da nije bilo kuće bez čokota, ni podruma bez vina. Među starim rivničkim porodicama je i porodica Odrovački, koja se pominje još u popisu stanovništva iz 1794. godine. Poljoprivreda je bila i ostala njihovo osnovno zanimanje, a vinogradarstvo se kroz generacije prenosilo kao porodična tradicija.
Sava Odrovački se seća priča ukućana o dedi koji je uslužno orezaivao vinograde drugih domaćina. Danas mu je, kaže, posebna čast kada Rivničani kupuju njegovo grožđe ili vino.
Odrovački su uspeli da sačuvaju deo sremske vinogradarske baštine, ali i da unaprede proizvodnju. Pod vinogradima imaju 3,5 hektara, na nadmorskoj visini od 200 do 220 metara. Starost čokota kreće se od dve do 30 godina, a oko 40 odsto zasada je obnovljeno. Prazna mesta Sava svake godine popunjava novim sadnicama.
U sortimentu su italijanski rizling, muskat hamburg, kaberne frank, kaberne sovinjon i merlo, dok se u proizvodnji vina koristi i traminac.
Vinograd uz poštovanje prirode
Briga o zemljištu važan je deo proizvodnje. Međuredni prostor Sava je zatravio kako bi olakšao obradu, ali i smanjio spiranje zemljišta tokom obilnih kiša. Uz krajnje redove vinograda posadio je bagrem, dok korov između čokota uklanja mašinski.
Klimatske promene, međutim, sve više utiču i na vinogradarstvo. Tokom sušnih perioda bobice počinju da se smežuravaju, pa Sava nastoji da biljke zaštiti što prirodnijim metodama. U kritičnim fazama vinograd zaliva i do tri puta, a biljke tretira aminokiselinama kako bi lakše podnele visoke temperature.
„Kopanje bunara se ne isplati. Voda je na dubini od 100 metara“, kaže Odrovački.
Promene u klimatskim uslovima vide se i po vremenu berbe. Danas berba počinje već početkom septembra, gotovo mesec dana ranije nego pre tri decenije. Grožđe se bere sukcesivno, u zavisnosti od epohe zrenja, sve do polovine oktobra.
Prvi stiže muskat hamburg, od kojeg se pravi roze, zatim italijanski rizling i traminac za bela vina, dok su kaberne sovinjon, kaberne frank i merlo namenjeni proizvodnji crvenih vina.
Godišnje Odrovački proizvede oko 8.000 litara vina. Reč je o mladim, svežim vinima voćnog karaktera, koja nastaju kombinacijom tradicionalnog načina proizvodnje i savremenih enoloških sredstava.
Od zdravog grozda do dobrog vina
Posla u vinogradu ima tokom cele godine, a Sava ne može sve sam. Kada su radovi intenzivniji, pomažu mu sin Mladen i nekoliko već uhodanih radnika.
Ipak, najvažnije je ono što se događa pre nego što grožđe stigne u podrum. Sava Odrovački, vlasnik vinograda i vinar, nastoji da najpre proizvede zdrav i kvalitetan grozd, a zatim, oslanjajući se na znanje i porodičnu tradiciju, od njega napravi vino kojim se ponosi.
Da je taj trud opravdan potvrđuju i visoke ocene koje su njegova vina dobila na ocenjivanjima u Temerinu i Inđiji.
Vina Odrovačkih zato nisu samo proizvod porodičnog gazdinstva. Ona su deo tradicije koja traje generacijama i dokaz da se kvalitet može graditi uz odgovoran odnos prema zemlji, biljci i prirodi. Za mnoge ljubitelje vina postala su nezaobilazni deo porodičnih okupljanja, proslava i nedeljnih trpeza.
Za posetioce i ljubitelje vina Odrovački imaju i vinski podrum sa degustacionom salom, gde se mogu probati vina i doživeti deo atmosfere ovog sremskog vinogradarskog kraja.
Sava Odrovački svojim primerom potvrđuje da se u skladu s prirodom može živeti i proizvoditi decenijama, ali i da svaka nova generacija ima priliku da taj odnos dodatno unapredi – na korist i vinogradu i zemljištu i čoveku.
T. Gnip
Foto: Privatna arhiva
Projekat „Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
