Ekološki održive prakse mogu doneti stabilnije prinose, zdravije proizvode i dugoročnu održivost poljoprivredne proizvodnje, ocenjuje dr Svetlana Roljević Nikolić, direktorka Istraživačko-razvojnog instituta „Tamiš“, koji ove godine obeležava 70 godina rada.
Institut „Tamiš“ osnovan je 1956. godine sa ciljem unapređenja poljoprivredne proizvodnje, a danas je usmeren na razvoj održive, digitalne i klimatski otporne poljoprivrede. Nakon perioda u kojem je delovao kao istraživački centar i poljoprivredna stručna služba, 2022. godine ponovo je stekao akreditaciju za naučnoistraživačku delatnost.
Prema rečima dr Roljević Nikolić, jedan od ključnih zadataka Instituta jeste povezivanje nauke i prakse. Trenutna istraživanja usmerena su na agroekologiju, digitalizaciju, očuvanje zemljišta, pametnu zaštitu bilja, kao i testiranje novih sorti i hibrida u promenljivim klimatskim uslovima.
Posebna pažnja posvećena je održivom upravljanju zemljištem. Institut već dve decenije istražuje regenerativne poljoprivredne sisteme, metode za smanjenje karbonskog otiska, konzervacijsku obradu zemljišta i ekološki prihvatljiva rešenja. Laboratorija „Tamiš Agrolab“ obavlja analize zemljišta i na osnovu rezultata daje preporuke za pravilnu primenu hraniva.
-Poznavanje fizičkih, hemijskih i mikrobioloških osobina zemljišta jedini je način da poljoprivredu sa nivoa navika i tradicije prevedemo na nivo egzaktne nauke, ističe dr Roljević Nikolić.
U Institutu se razvijaju i sistemi za rano otkrivanje bolesti i štetočina, koji kombinuju podatke sa meteoroloških stanica, predikcione modele i savremene metode dijagnostike. Cilj je da se zaštita useva zasniva na stvarnim potrebama biljke, a ne na unapred utvrđenom kalendaru tretiranja.
Kao važne mere za usklađivanje produktivne poljoprivrede sa zaštitom prirode direktorka Instituta izdvaja integrisanu i biološku zaštitu bilja, precizno đubrenje na osnovu analiza zemljišta, konzervacijsku obradu i pokrovne useve, kao i primenu digitalnih tehnologija.
-Poljoprivrednik danas ne treba da bira između profita i zaštite životne sredine. Naš zadatak je da kroz istraživanja i prenos znanja pokažemo da ekološki održive prakse mogu doneti stabilnije prinose, zdraviji proizvod i održivost proizvodnje na gazdinstvima, kaže dr Roljević Nikolić.
Četiri tehnologije koje će menjati agrar
U narednih deset godina, prema njenoj oceni, srpsku poljoprivredu najviše će menjati tehnologije koje odgovaraju na dva velika izazova – klimatske promene i nedostatak radne snage.
Među najvažnijim su digitalizacija i veštačka inteligencija, precizna poljoprivreda, unapređenje genetičkog potencijala useva i razvoj bioloških preparata. Meteorološke stanice i AI modeli mogli bi omogućiti ranije predviđanje pojave bolesti i štetočina, dok će dronovi i GIS tehnologije omogućavati preciznije praćenje stanja useva i primenu semena i đubriva prema potrebama pojedinih delova parcele.
-Sve ove tehnologije već su dostupne. Najveći izazov je kako ih masovno preneti do prosečnog srpskog proizvođača. Upravo tu vidim ključnu ulogu Instituta „Tamiš“ – da bude centar znanja koji će nove tehnologije ispitivati i kroz direktnu saradnju sa proizvođačima omogućiti njihovu primenu na terenu – zaključuje dr Svetlana Roljević Nikolić.
A. M.
Foto: D. Bosić
Projekat „Ekološke prakse u Pančevu: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Pančeva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
