Dok mašine uveliko ulaze u atare kako bi skinule rod suncokreta, žetva kukuruza se očekuje za koju nedelju, paori sa opreznim optimizmom govore o prinosima. Iako je suša umanjila očekivanja, prava neizvesnost ne leži u količini, već u otkupnoj ceni koja će dočekati ratare na kraju sezone.
Vremenske prilike ovog leta, obeležene dugotrajnim nedostatkom kiše, uslovile su raniju žetvu suncokreta u Sremu. Uprkos nepovoljnim uslovima, prvi rezultati pokazuju da bi prinosi mogli biti zadovoljavajući, dostižući i do tri tone po hektaru. Slična su i očekivanja za kukuruz, čija se žetva očekuje za petnaest dana, sa procenama da će prinosi varirati od dve do četiri tone po hektaru. Ipak, dok se rod skida sa njiva, ključno pitanje koje muči proizvođače jeste da li će otkupna cena pokriti uloženo, prenosi RTV.
Pročitaj više: Posledice tropskih temperatura oseća i soja
Iako su prinosi podbacili u odnosu na godine sa idealnim uslovima, kada su dostizali i sedam tona, sremski ratari su saglasni da je za ovako tešku godinu rod solidan. Međutim, smanjen prinos znači da cena mora biti veća kako bi se izbegao gubitak.
- Što se tiče suncokreta, očekuje se cena od 40 do 50 dinara. Mada, na svetskim berzama je cena znatno viša, oko 580 evra po toni, objašnjava Jovan Garić, poljoprivrednik iz Krušedola.
Goran Vuković iz Šatrinaca, dodaje da je soja najviše stradala zbog suše, dok Milan Lisovac iz Krušedola postavlja jasnu granicu isplativosti za kukuruz.
- Minimalna cena kukuruza, s obzirom na prinose od dve do četiri tone, ne bi smela biti ispod 30 dinara po kilogramu. Sve ispod toga je čist gubitak, ističe Lisovac.
Ovakva razmišljanja odražavaju širu sliku u celoj Vojvodini, gde su udruženja poljoprivrednika već izrazila nezadovoljstvo ponuđenom cenom suncokreta od oko 42 dinara, tražeći minimum 70 dinara i najavljujući moguće proteste. Proizvođači ističu da su prošle godine cene bile između 55 i 60 dinara, dok su troškovi proizvodnje u međuvremenu samo rasli.
Ova proizvodna godina protiče u znaku ekstremne suše koja je pogodila Vojvodinu, kako upozorava i Republički hidrometeorološki zavod. Kukuruz i soja su, zbog nedostatka padavina u ključnoj fazi nalivanja zrna, pretrpeli najveću štetu. Agroekonomisti procenjuju da bi rod kukuruza mogao biti manji za 30 do 40 odsto u odnosu na prosečnu godinu.
Pročitaj više:Ne palite strnjiku, rizik od požara je izuzetno visok
Ovakvi klimatski izazovi postaju nova realnost, što nameće potrebu za dugoročnim prilagođavanjem u agraru. Stručnjaci sve glasnije govore o neophodnosti promene tehnologije gajenja, odabiru sorti i hibrida otpornijih na sušu i pravovremenoj setvi, koja se ove godine pokazala kao ključna prednost za useve koji su uspeli da izbegnu najjači udar toplote.
Dok čekaju konačne cene, sremski paori gledaju i u nebo i u silose, nadajući se da će trud uložen u sušnu zemlju na kraju ipak biti isplativ. Od ishoda ove žetve ne zavisi samo finansijska stabilnost njihovih gazdinstava, već i spremnost da se uhvate u koštac sa sve neizvesnijim uslovima proizvodnje.
