Periodi visokih temperatura i nedostatka vode predstavljaju jedan od najvećih izazova za biljnu proizvodnju. Suša ne utiče samo na dostupnost vode u zemljištu, već pokreće čitav niz fizioloških i biohemijskih promena u biljci: smanjuje fotosintetsku aktivnost, otežava usvajanje hraniva, utiče na regulaciju stoma, narušava vodni status biljke i povećava oksidativni stres.
Upravo zbog toga se savremeni pristup upravljanju stresom ne zasniva samo na obezbeđivanju vode i hraniva, već i na podršci prirodnim mehanizmima kojima biljka odgovara na stres.
Preparati iz porodice KONTUR sadrže kompleks huminskih i fulvinskih supstanci, kao i kompleks mikroelemenata u helatnom obliku. Prema deklarisanom sastavu, sadrže 70 g/l huminskih kiselina, 30 g/l fulvinskih kiselina i kompleks mikroelemenata.
HUMINSKE KISELINE – podrška korenovom sistemu, usvajanju hraniva i odgovoru na stres
Huminske kiseline predstavljaju jednu od frakcija huminskih supstanci. Njihovo dejstvo nije ograničeno samo na hemijske osobine zemljišta. Istraživanja pokazuju da huminske supstance mogu uticati na razvoj korena, usvajanje hraniva, funkciju ćelijskih membrana, vodni status biljke, fotosintezu i redoks ravnotežu.
To je posebno značajno u uslovima suše, kada je aktivnost korena često ograničena, a dostupnost hraniva smanjena.
U eksperimentima na kukuruzu, primena huminske kiseline poboljšala je rast biljaka pod različitim nivoima suše i bila povezana sa boljim održavanjem relativnog sadržaja vode, fotosintetske aktivnosti, sadržaja hlorofila i osmotskih jedinjenja, uz smanjenje oksidativnog oštećenja. U terenskom istraživanju na kukuruzu huminske materije i leonardit takođe su ublažile negativne efekte nedostatka vode, posebno kada je suša bila praćena nedostatkom fosfora.
Noviji pregled istraživanja potvrđuje da huminske supstance mogu uticati na funkciju plazma membrane, transport jona i redoks ravnotežu biljke, ali istovremeno naglašava da intenzitet efekta zavisi od porekla i hemijskog sastava huminske supstance, koncentracije i uslova primene.
Zbog toga se u kontekstu suše uloga huminskih kiselina može opisati kao podrška funkciji korena, usvajanju hraniva, održavanju fiziološke aktivnosti i prirodnim mehanizmima biljke za odgovor na stres.
FULVINSKE KISELINE – podrška usvajanju hraniva i očuvanju fiziološke aktivnosti
Fulvinske kiseline su rastvorljiva frakcija huminskih supstanci i karakteriše ih veća mobilnost u odnosu na huminske kiseline.
U biljnoj proizvodnji njihova važnost se povezuje sa povećanjem dostupnosti i efikasnijim korišćenjem pojedinih hraniva, kao i sa uticajem na fiziološke procese biljke.
Za razliku od opštih tvrdnji, za fulvinske kiseline postoje i direktni eksperimenti pod uslovima suše.
U istraživanju na kukuruzu, folijarna primena fulvinske kiseline tokom sušnog stresa pomogla je očuvanju sadržaja hlorofila i razmene gasova, uz povećanu aktivnost antioksidativnih enzima kao što su superoksid-dismutaza, peroksidaza i katalaza, kao i povećan sadržaj prolina. Takve promene bile su povezane sa boljim rastom i prinosom biljaka.
Istraživanje na krastavcu pokazalo je da je primena fulvinske kiseline pod uslovima simulirane suše povećala relativni sadržaj vode i površinu lista, dok je smanjila pokazatelje oštećenja ćelijskih membrana i lipidne peroksidacije. Efekat je zavisio od primenjene koncentracije.
Novije istraživanje na paradajzu takođe je pokazalo potencijal fulvinske kiseline u ublažavanju fizioloških posledica suše, dok je istraživanje na uljanoj repici povezalo njenu primenu sa boljim razvojem korena, većom aktivnošću antioksidativnih sistema, većim sadržajem prolina i manjim oksidativnim oštećenjem.
U uslovima suše, fulvinske kiseline se zato mogu posmatrati kao komponenta koja podržava efikasnije korišćenje hraniva i vode, očuvanje fotosintetske aktivnosti i antioksidativnu zaštitu biljke.
ĆILIBARNA (SUKCINSKA) KISELINA – podrška metabolizmu i odgovoru na stres
Ćilibarna, odnosno sukcinska kiselina, prirodno je jedinjenje koje je deo centralnog metabolizma biljaka.
Njena potencijalna uloga u upravljanju stresom povezana je sa metabolizmom energije i regulacijom fiziološkog odgovora biljke.
Eksperimentalni rad na cvetnom kelju pokazao je da tretman sukcinskom kiselinom može ublažiti negativne posledice sušnog stresa. Autori su registrovali aktiviranje antioksidativnih enzima i zaključili da sukcinska kiselina predstavlja potencijalni elicitor odgovora biljke na sušu.
Ove rezultate treba posmatrati u okviru konkretnog eksperimentalnog sistema, jer efekat zavisi od vrste biljke, doze i načina primene.
Sukcinska kiselina može doprineti metaboličkoj podršci i aktiviranju prirodnih mehanizama biljke koji učestvuju u odgovoru na stres.
ARAHIDONSKA KISELINA – signal za aktiviranje odbrambenih mehanizama
Arahidonska kiselina je polinezasićena masna kiselina koja može delovati kao signalni molekul u biljnom organizmu.
Istraživanja pokazuju da njeno prisustvo može uticati na mreže signalizacije povezane sa jasmonatnom i salicilatnom signalizacijom, odnosno sa mehanizmima kojima biljka reguliše odgovor na stres. Posebno je dobro dokumentovana njena uloga u aktiviranju odbrambenih reakcija prema pojedinim patogenima.
Zbog je važno napraviti razliku između biotičkog i abiotičkog stresa.
Nije naučno opravdano napisati da arahidonska kiselina direktno "štiti biljku od suše“. Preciznije je reći da ona može učestvovati u signalizaciji i aktiviranju dbrambenih mehanizama biljke, čime predstavlja deo šireg sistema pripreme biljke za stresne uslove.
TRITERPENSKE KISELINE – deo kompleksnog sistema biljnih stresnih odgovora
Triterpeni i triterpenoidna jedinjenja predstavljaju veliku grupu prirodnih biljnih metabolita. Njihovo stvaranje u biljkama povezano je sa različitim funkcijama, uključujući zaštitu i adaptaciju na stresne uslove.
Istraživanja na pojedinim biljnim vrstama pokazuju da su putevi biosinteze triterpenoida povezani sa odgovorom na sušu. Na primer, kod vrste Bupleurum chinense suša je uticala na povećanu aktivnost gena uključenih u biosintezu triterpenoida, dok su istovremeno menjani nivoi biljnih hormona povezanih sa stresnim odgovorom.
MIKROELEMENTI– kada biljka ima manje vode, dostupnost hraniva postaje još važnija
KONTUR preparati, prema dostavljenoj deklaraciji, sadrže kompleks mikroelemenata: gvožđe, cink, magnezijum, bakar, mangan i molibden.
Njihova uloga u periodu suše nije u tome da "zamene vodu“, već da omoguće biljci da, u okviru svojih fizioloških mogućnosti, održi ključne metaboličke procese.
GVOŽĐE - Neophodno za brojne enzimske procese i funkciju fotosintetskog aparata. Učestvuje u procesima prenosa elektrona i stvaranja energije, kao i u biosintezi hlorofila.
Nedostatak gvožđa može dodatno ograničiti fotosintetsku aktivnost biljke, dok su eksperimenti na biljkama izloženim suši pokazali da adekvatno snabdevanje gvožđem može doprineti održavanju fotosinteze, antioksidativne zaštite i metabolizma.
Uloga Fe u periodu suše može se opisati kao podrška fotosintetskom i enzimskom sistemu biljke.
CINK - Jedan је od mikroelemenata za koji postoji posebno dobra naučna osnova kada je reč o suši.
Učestvuje u radu brojnih enzima, regulaciji rasta i metabolizmu proteina. Istraživanja pokazuju da adekvatna ishrana cinkom može doprineti regulaciji stoma, održavanju vodnog statusa, aktivnosti antioksidativnih enzima i očuvanju fotosinteze tokom suše.
U eksperimentu na jabuci, primena cinka pod uslovima suše povećala je sadržaj vode u listovima, aktivnost antioksidativnih enzima i usvajanje azota, uz smanjenje oksidativnog oštećenja.
Zato je cink jedna od važnih komponenti nutritivne podrške biljci tokom sušnog stresa.
MAGNEZIJUM - Centralni je atom molekula hlorofila i zbog toga je direktno povezan sa fotosintezom.
Osim fotosinteze, magnezijum učestvuje u aktivaciji brojnih enzima, metabolizmu ugljenih hidrata i energetskom metabolizmu. Savremeni pregled istraživanja povezuje adekvatnu ishranu magnezijumom sa boljom fotosintezom, osmotskim prilagođavanjem i antioksidativnim odgovorom biljaka na abiotičke stresove, uključujući sušu.
U periodu suše njegova važnost ogleda se prvenstveno u održavanju fotosintetske i metaboličke aktivnosti biljke.
BAKAR - Mikroelement koji učestvuje u fotosintezi, respiraciji, transportu elektrona i funkciji brojnih enzima.
Adekvatan nivo bakra važan je za normalno funkcionisanje biljke, dok nedostatak može narušiti više fizioloških procesa. Međutim, količina bakra mora biti pažljivo kontrolisana jer prekomerne koncentracije mogu izazvati oksidativni stres i oštećenja biljke.
Bakar samostalno ne "leči sušu“, već kao esencijalni mikroelement podržava normalno funkcionisanje biljnih metaboličkih i odbrambenih sistema.
MANGAN – Neophodan je za fotosintezu, posebno za funkcionisanje kompleksa koji učestvuje u razdvajanju vode u fotosistemu II. Takođe je kofaktor brojnih enzima, uključujući mangan-superoksid-dismutazu, važnu za antioksidativnu zaštitu.
Njegova uloga u stresu povezana je sa očuvanjem fotosintetske aktivnosti i kontrolom reaktivnih kiseoničnih vrsta.
U periodu suše adekvatna ishrana manganom doprinosi održavanju ključnih fizioloških procesa, posebno fotosinteze i antioksidativne zaštite.
MOLIBDEN – Potreban je u veoma malim količinama, ali ima važnu ulogu u radu enzima koji učestvuju u metabolizmu azota.
Posebno interesantnu ima ulogu u uslovima suše. Eksperiment na ozimoj pšenici pokazao je da je primena molibdena poboljšala korišćenje vode, antioksidativnu odbranu i osmotsko prilagođavanje biljaka pri sušnim uslovima..
Drugo istraživanje pokazalo je da je molibden pri sušnim uslovima povećao aktivnost antioksidativnih enzima i smanjio akumulaciju vodonik-peroksida i malondialdehida, uz učešće signalnog molekula azot-monoksida u tom odgovoru.
Zato molibden predstavlja posebno zanimljivu komponentu kada se govori o podršci metabolizmu azota i antioksidativnom odgovoru biljke tokom suše.
KAKO komponente deluju zajedno?
Suša nije jedan proces, već kompleksan stres koji istovremeno utiče na vodni status biljke, fotosintezu, usvajanje hraniva, metabolizam energije, stvaranje reaktivnih kiseoničnih vrsta i rast korena.
Zato se uloga preparata sa kompleksnim sastavom ne može svesti na jednu komponentu.
Huminske i fulvinske kiseline mogu doprineti funkciji korena, dostupnosti i korišćenju hraniva i održavanju fiziološke aktivnosti. Organske kiseline i signalne komponente mogu biti deo metaboličkog i signalnog odgovora biljke, dok mikroelementi obezbeđuju neophodne kofaktore za rad enzima i fotosintetskog aparata.
Cilj takvog pristupa nije da biljka "ne oseti“ sušu, već da se podrže njeni prirodni mehanizmi za suočavanje sa stresom i oporavak nakon stresnog perioda.
Biostimulativni preparat ne može da nadomesti vodu koja biljci nedostaje niti može da poništi posledice ekstremne suše. Njegova uloga je da podrži fiziološke procese biljke koji joj omogućavaju da raspoložive resurse koristi efikasnije i da bolje održi funkcionalnost tokom stresnog perioda.
UPRAVLJANJE STRESOM
U uslovima visokih temperatura i nedostatka vode, biljka ne "gubi samo vodu“. Ona menja način na koji usvaja hraniva, fotosintetiše, reguliše otvaranje stoma, upravlja energijom i kontroliše oksidativni stres.
Zato je upravljanje stresom mnogo više od navodnjavanja.
Podrška biljci tokom suše znači podržati njen koren, fotosintetski aparat, metabolizam, usvajanje hraniva i prirodne mehanizme antioksidativne zaštite.
Upravo na tim različitim nivoima deluju komponente sadržane u KONTUR HUMAT preparatima.
