Svako od nas rado se mislima vraća u detinjstvo, ne samo zbog bezbrižnih dana već i zbog ukusa i mirisa jela uz koja smo odrastali. Rumljanka Biljana Ljubinković leta i školske raspuste provodila je u Kuzminu i Martincima. Pored igre, učestvovala je i u kuhinjskim i seoskim poslovima, što je u velikoj meri uticalo na to da tokom celog života ostane vezana za poljoprivredu i tradicionalnu pripremu hrane.
Po zanimanju je konfekcijski tehničar, ali je najveći deo radnog veka provela u kuhinji, zajedno sa prijateljicom Draganom Kljajić. Njih dve su u Rumi držale restoran u kojem se hrana pripremala na tradicionalan način. Posao je lepo funkcionisao sve do pandemije koronavirusa, kada je sve stalo.
Tokom pripreme obroka uočile su i određene nedostatke, posebno kada je reč o industrijskom luku koji se koristi kao osnova za kuvana jela. Nisu bile zadovoljne njegovim ukusom i načinom pripreme, pa su poželele da ponude nešto drugačije – proizvod koji će podsećati na ukuse detinjstva, a istovremeno olakšati pripremu svakodnevnih obroka.
Tako je nastala ideja da naprave prirodnu, već pripremljenu osnovu za kuvana jela.
Najpre su registrovale poljoprivredno gazdinstvo, oslanjajući se na dva hektara zemlje koju Biljana ima u ataru Buđanovaca i daje u zakup. U početku je mislila da će to biti dovoljno za sopstvenu proizvodnju luka. Međutim, uzgoj ove kulture zahteva dosta rada, odgovarajuću mehanizaciju, poštovanje plodoreda i stalno prisustvo na njivi. Bilo je potrebno pronaći drugačije rešenje.
Biljana je zato uključila rodbinu iz Martinaca i Kuzmina, sa kojom je dogovorena proizvodnja luka pogačara, stare sorte koja je nekada bila nezaobilazna u pripremi brojnih jela.
Proizvodnja se na njihovim njivama odvija poslednje dve godine, dok Biljana obezbeđuje arpadžik.
Prve godine luk je proizveden na površini od 0,3 hektara, a prošle godine proizvodnja je proširena na 0,6 hektara. Njiva se nalazi na južnim padinama Fruške gore, u blizini Erdevika.
Zemljište se priprema u jesen, kada se rastura stajnjak i obavlja oranje, dok se sadnja luka vrši početkom marta. Vađenje se obavlja u avgustu, uz pomoć traktora sa raonikom koji podseca koren i omogućava izvlačenje pljosnatih lukovica iz zemlje. Luk nekoliko dana ostaje na njivi da se prosuši, nakon čega se ručno sakuplja i odvozi u ambar, gde se nastavlja sušenje.
– Insistiramo na pogačaru jer je, prema mišljenju tehnologa, bolji i kvalitetniji, a nutritivno je veoma bogat – objašnjava Biljana Ljubinković.
Posebna pažnja posvećuje se i očuvanju plodnosti zemljišta. Biljni ostaci nakon skidanja useva zaoravaju se, a plodored se dosledno poštuje. Jedan od problema sa kojima se proizvođači suočavaju jeste skladištenje luka. Zbog njegovog specifičnog mirisa, mnoge hladnjače ne žele da ga prime, pa Biljana i njeni saradnici još tragaju za odgovarajućim rešenjem.
U saradnji sa tehnolozima, Biljana i Dragana razvile su novi proizvod. Luk se dinsta u sopstvenom soku, uz dodatak šargarepe i peršuna, kako bi se dobio prepoznatljiv, starinski ukus.
Tako je nastala osnova za kuvana jela „Majkina duša”. Ime je dobila po sremskim bakama, koje se u ovom kraju nazivaju majkama, a njen miris podseća upravo na njihovu kuhinju.
Cilj je da se sačuva tradicionalni način pripreme sremačkih jela, uz upotrebu luka pogačara, koji se nekada mnogo više gajio, kao i šargarepe i peršuna. Ovo povrće nabavlja se, po preporuci stručnjaka, od proverenih proizvođača.
Da bi proizvodnja zadovoljila visoke standarde kvaliteta, nabavljeni su duplikator i seckalice koji ispunjavaju HACCP zahteve.
– U procesu smo sertifikacije proizvoda preko Zavoda za zaštitu intelektualne svojine – kaže Biljana. – Naš proizvod je potpuno prirodan, bez dodatka začina, soli i ulja. Sve se dinsta u sopstvenom, prirodnom soku.
U proizvodnju je uključena i profesionalna vakuumirka. „Majkina duša” pakuje se u pasterizovane teglice od 350 i 550 grama, kao i u vakuum kese od 250 i 500 grama.
Određena je i pH vrednost proizvoda, a njegov kvalitet se redovno kontroliše preko Poljoprivredne savetodavne i stručne službe „Ruma”, u akreditovanim laboratorijama u Novom Sadu i Vršcu.
Biljana se seća i početaka, kada su proizvod prvi put predstavljale potrošačima. Bilo je potrebno vreme da ga kupci upoznaju i prihvate. Posebno su ga zavolele mlade majke i zaposlene žene, kojima ovakva osnova olakšava pripremu obroka i štedi vreme. Krug potrošača postepeno se širio, pa se danas „Majkina duša” prodaje u rumskim piljarnicama, a porudžbine se šalju i brzom poštom.
Za ovaj hrabar i inovativan poduhvat Biljana i Dragana nagrađene su pre dve godine na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu.
Njihov rad doprineo je i osnivanju Udruženja žena „Medaljon iz Srema”, koje aktivno radi na očuvanju tradicionalnih sremačkih jela i kolača, starih zanata i kulturnog nasleđa. Priča o „Majkinoj duši” tako je postala mnogo više od razvoja jednog prehrambenog proizvoda – ona je primer kako se znanje, porodična tradicija i poštovanje prirode mogu povezati u uspešnu preduzetničku ideju.
Jer, kako i same poručuju, priroda je prava riznica, a njeno blago treba prepoznati i sačuvati.
T. GniP
Foto: Privatna arhiva
Slika: Biljana Ljubinković i Dragana Kljajić
Projekat "Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
669519497885b9c025270d411772704510716.webp&w=3840&q=75)
