Porodica Balčin doselila se u Putince pre dve decenije. Sa sobom su doneli bogato povrtarsko iskustvo koje su sticali na području Slunja u Republici Hrvatskoj. Branko Balčin, glava porodice i priznati odgajivač kupusa, za svoj rad dobio je i prestižna priznanja, što samo potvrđuje koliko je ovom poslu posvećen.
U novoj sredini porodica je nastavila da neguje stare navike, ali i da ih unapređuje. Na velikom placu iza kuće Balčinovi su iskopali bunare i vratili se proizvodnji kupusa koju najviše vole. Međutim, poseban izazov za porodicu predstavljao je voćnjak sa 120 stabala šljive.
Kako je zasad bio star, deo stabala morao je da bude zamenjen. Danas Balčinovi imaju mlad zasad, star između četiri i sedam godina, a brigu o njemu preuzela je Brankova ćerka Nada, inženjer zaštite životne sredine.
Od ovčijeg stajnjaka do savremenije proizvodnje
Nada sa ponosom ističe da se zemljište u voćnjaku više od deset godina đubrilo isključivo ovčijim stajnjakom. Porodica se donedavno bavila i tovom ovaca rase virtemberg i il de frans. Međutim, veliko stado zahtevalo je mnogo rada i angažovanja, pa takva proizvodnja više nije bila isplativa i ovce su prodali.
– Do sada nismo radili analizu zemljišta. Đubrili smo ga bez prethodne analize, a ipak smo imali lep rod šljiva – kaže Nada.
Ove godine odlučili su da proizvodnji pristupe još ozbiljnije i da više pažnje posvete stanju zemljišta i potrebama zasada.
Protiv mraza – sistemom za orošavanje
Koliko ozbiljno shvataju proizvodnju šljive najbolje pokazuje podatak da su u voćnjaku postavili sistem za orošavanje, koji koriste kao zaštitu od ranoprolećnih mrazeva.
– To je bilo neophodno, pogotovo što poslednjih godina u mnogim zasadima mraz obere rod još u cvetu – objašnjava Nada.
Ova investicija pokazala se opravdanom. Dok su proizvođači koji nisu imali mogućnost da zaštite zasade od niskih temperatura pretrpeli velike štete, kod Balčinovih to nije bio slučaj.
Prošle godine mraz je gotovo uništio rod, dok je ove godine zaštita bila uspešna. Rezultat je odličan prinos i, kako ističe Nada, izvanredan kvalitet plodova.
Za dobar rod nema prečica
Do kvalitetnog roda ne dolazi se preko noći. Pored zaštite od vremenskih nepogoda, važno je obezbediti dovoljno vode i hraniva, ali i pravilno formirati i održavati krošnju.
– Podjednako je važno i orezivanje. Neophodne su redovne rezidbe, obavezno u proleće i u jesen – naglašava Nada Balčin.
U zasadu su zastupljene čačanska rodna i stenlej, sorta koja se, prema njenom iskustvu, veoma dobro pokazala na ovom području. Njena velika prednost je stabilna rodnost.
Iako je plod stenleja nešto sitniji i lakši od ploda čačanske rodne, ova sorta iz godine u godinu daje približno ujednačen rod i nema velikih oscilacija.
– Na stenlej uvek možemo da računamo – kaže Nada.
Šljiva ne ide na pijacu – od nje nastaje rakija
Za Balčinove je kvalitet šljive posebno važan jer svoj proizvod ne završavaju prodajom svežeg voća. Šljiva kod njih dobija novu vrednost – od nje nastaje domaća rakija.
Berba je počela pre nekoliko nedelja, a u posao se uključila i Nadina mama. Kada zatreba, priskoče u pomoć i komšije.
Rakija se peče u dva kazana, zapremine po 120 litara, na drvima. U Balčinovom domaćinstvu neguje se tradicionalni način proizvodnje, bez dodavanja kvasca kako bi se ubrzalo vrenje i sazrevanje šljive.
Takav pristup zahteva više vremena i strpljenja, ali Nada veruje da upravo tradicionalan način proizvodnje daje rakiji ono što je čini posebnom.
Od dobre rakije do porodičnog brenda
Za njihovu rakiju već se pročulo, a interesovanje kupaca raste. Zato Nada razmišlja o sledećem koraku – brendiranju proizvoda.
– Volela bih da napravimo porodičnu destileriju i da imamo svoj brend. Svesna sam da je to dug i zahtevan proces, ali želim da pokušam – kaže Nada.
Za sada prerada šljive u pekmez, slatko ili džem nije u njenim planovima. To bi, kako objašnjava, bio potpuno drugačiji vid proizvodnje koji zahteva posebne objekte, opremu i organizaciju.
Njen cilj je da se usmeri na ono što porodica već radi i u čemu vidi mogućnost za razvoj – kvalitetnu šljivu i tradicionalno proizvedenu rakiju.
Korak dalje – udruživanjem do novih mogućnosti
Nadini planovi ne završavaju se proizvodnjom i brendiranjem rakije. Svesna je i prednosti udruživanja i mogućnosti koje ono može da donese malim proizvođačima.
Zainteresovana je za formiranje udruženja koje bi okupljalo stare seoske zanate. Na taj način, smatra, otvorile bi se nove mogućnosti za učešće na lokalnim manifestacijama, predstavljanje tradicionalnih proizvoda i povezivanje sa širom publikom.
Za sada Nada čvrsto stoji na zemlji koju voli, kojoj se vraća i kojoj veruje.
– Zemlja mi daje snagu i volju i podstiče me da idem napred.
A kada dobar rod šljive donese i kvalitetan proizvod, onda zemlja ne predstavlja samo posao. Ona postaje i osnova za opstanak porodice, ali i za planove jedne mlade žene koja želi da od porodičnog iskustva napravi nešto svoje.
T. Gnip
Foto: Privatna arhiva
Slika: Nada i Branko Balčin
Projekat „Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
