Nekada je u Sremu gotovo svaka kuća imala svoju baštu, dva-tri jutra zemlje i nekoliko svinja, što je porodici obezbeđivalo opstanak. Tako se nekada živelo, a ko tu ljubav prema zemlji zavoli još kao dete, tu vernost najčešće nosi u sebi celog života.
Tako je odrastao i Tihomir Cvijić, rođeni Nikinčanin, a danas stanovnik susednog sela Platičeva. Poljoprivreda je za njega bila i ostala izvor egzistencije. Danas obrađuje 80 hektara, od kojih je 12 u njegovom vlasništvu.
Pre dve decenije Cvijić je počeo ozbiljnije da se bavi poljoprivredom, sa željom da proširi proizvodnju. Zadržao je setvenu strukturu u kojoj su dominirale ratarske kulture – pšenica, suncokret i kukuruz.
Međutim, niske otkupne cene ratarskih useva 2017. godine, kao i nemogućnost daljeg proširenja proizvodnje zbog jake konkurencije, naterali su ga da razmišlja o promeni.
– Shvatio sam da je vreme da se preorijentišem na intenzivniju proizvodnju koja može da donese veću zaradu – kaže Cvijić.
Izbor je pao na lubenicu. Nije to bila odluka doneta preko noći. Dve godine pre nego što je počeo proizvodnju pripremao se, proučavao literaturu i nastojao da što bolje upozna tehnologiju gajenja.
Na njivi veličine četiri hektara iskopao je bunar, postavio zalivnu mrežu i proizvodnja je mogla da počne.
Od semena do prve berbe
Cvijići deo rasada proizvode sami, a deo kupuju. Proizvodnja počinje krajem februara, u zagrejanom plasteniku, gde se seje seme. U prvoj turi nikne od 25.000 do 30.000 biljaka, koje se početkom aprila rasađuju na otvorenom, na njivi veličine 4,5 hektara. Proizvodnja je tunelska.
– Kod tunelske proizvodnje odmah se kroz sistem za zalivanje dodaje đubrivo za ukorenjavanje i jačanje korena, otprilike na svakih sat i po – objašnjava Cvijić. – U aprilu su noći još hladne i biljke ne smeju mnogo da se zalivaju. Kako rasad raste, pojačava se protok đubriva i tako sve do berbe.
Biljke pod tunelom provode oko 40 dana. Na taj način zaštićene su od hladnih noći. Iako tokom dana temperatura poraste, aprilske noći još uvek mogu biti veoma hladne, dok tunel zadržava toplotu akumuliranu tokom dana.
Setva je postupna, kao i berba. Rane tunelske lubenice počinju da se beru između 24. i 28. juna, a ove godine prva prikolica sa Cvijićevih njiva krenula je 25. juna.
U berbu je uključena cela porodica – supruga, oba sina, kao i drugovi starijeg sina Danijela.
Ove godine problem nije bio rod, već prodaja
Cvijićeve lubenice obično na tržište stižu u periodu kada se cena kreće između 40 i 45 dinara po kilogramu. Bilo bi dobro da je tako bilo i ove godine, ali svaka proizvodna godina nosi svoje izazove.
Ovogodišnju proizvodnju dodatno je otežala pojava fuzarijuma na njivama mnogih proizvođača. Reč je o posledici gajenja lubenice u monokulturi, bez odgovarajuće smene useva.
– Fuzariozne lubenice brale su se i prodavale za 20 dinara po kilogramu, što je uticalo na to da ni zdrav plod ne može da se proda po višoj ceni – kaže Cvijić.
Već od 1. jula lubenica se otkupljivala po 20 dinara za kilogram. Cvijići svoje lubenice prodaju na veliko, a takva proizvodnja ne može unapred da se ugovori.
Platičevo je tradicionalno povrtarsko selo. Bostan se ovde gaji na 350 do 360 hektara, a veliki broj porodica živi upravo od ove proizvodnje.
– Celo selo gaji lubenice i veliki broj porodica živi od toga, a ove godine najveći problem bila je prodaja – ističe Cvijić.
Sedam bunara za sigurnu vodu
Lubenicu će Cvijići brati do 1. septembra. Berba se odvija u etapama, baš kao što je i setva bila postupna. Trenutno se beru plodovi iz setve obavljene krajem aprila, sa njive veličine tri hektara.
Tihomir objašnjava da prinos nije isti u prvoj i poslednjoj berbi. Ako se nakon prve berbe ostavi zdrava vreža i zasad se pravilno održava, prihranjuje i zaliva, biljka može da formira još jedan rod, odnosno takozvano drugo kolo.
– Procenjujem da je prvi prinos bio oko 80 tona po hektaru, dok u poslednjoj berbi neće biti više od 45 tona po hektaru – smatra Cvijić.
Lubenice iz kasnije setve brže vegetiraju. Vreme je tada toplije, pa biljke ne moraju duže od 25 dana da budu pod tunelom. Čim vreža počne da cveta, tuneli se skidaju kako bi pčele mogle da obave oprašivanje.
U ovoj proizvodnji jedan od ključnih ograničavajućih faktora jeste voda. Bez redovnog i sigurnog zalivanja nema ni stabilnog prinosa. Zbog toga je Cvijić na svom gazdinstvu iskopao čak sedam bunara, na dubini od oko 40 do 44 metra.
Za dobar rod potrebna je i dobra zemlja
Na ovom gazdinstvu analiza zemljišta radi se pred setvu ratarskih useva, naročito onih koji zahtevaju visoku plodnost zemljišta.
Za prihranu se koristi mineralno đubrivo, dok se do skoro koristio i stajnjak, sve dok je u selu bilo više stoke.
Cvijić nastoji da vodi računa o zemljištu i prirodi i da svojim odlukama ne naruši ravnotežu koja se stvarala vekovima.
Ipak, koliko god se sami proizvođači trudili, za opstanak ovakve proizvodnje potrebna je i pomoć države. Cvijić smatra da bi proizvođačima domaće lubenice zaštita od prekomernog uvoza omogućila da budu konkurentniji na tržištu.
Njegov predlog je uvođenje prelevmana na uvoz lubenice iz Albanije u periodu kada se na tržištu pojavljuje domaća lubenica.
– Mislim da bi i 10 dinara po kilogramu bilo dovoljno da se domaća lubenica zaštiti od uvoza.
Za Platičevo, gde se bostan tradicionalno proizvodi na više od 350 hektara, takva mera, smatra Cvijić, ne bi značila samo zaštitu jedne proizvodnje već i podršku čitavom selu.
– To bi bio garant opstanka ove tradicionalne njivske proizvodnje i motiv da se u nju što više ljudi uključi.
T. Gnip
Foto: G. Mulić
Snimak
Projekat „Ekološke prakse u Rumi: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta Opštine Ruma. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
