Predstavnici Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javnog preduzeća "Vojvodinašume“ obišli su Šumsku upravu Kupinovo i posavska lovišta "Kupinik" i "Karakuša", kako bi proverili primenu mera za sprečavanje širenja afričke kuge svinja.
Pročitaj više:Kako do odštete za svinje zbog afričke kuge
Vršilac dužnosti direktora Uprave za šume Vladimir Nikolić, izjavio je da je, prema poslednjem preseku, afrička kuga svinja prisutna u sedam okruga, 13 opština i 62 naseljena mesta u Republici Srbiji, prenosi RTV.
Od početka godine uginulo je ili je eutanazirano ukupno 36.101 domaće grlo svinja.
-Ohrabruje to što se prethodnih dana beleži sve manje novih slučajeva zaraze i očekujemo da će se taj trend nastaviti. Ipak, nema mesta opuštanju. Suzbijanje afričke kuge svinja zahteva zajedničko i odgovorno postupanje državnih organa, korisnika šuma i lovišta, lovočuvarskih službi, lovaca i svih građana, rekao je Nikolić.
Dezinfekcione barijere i kontrola ulaska
Nikolić je naveo da se tokom obilaska proverava primena instrukcije koju je Uprava za šume izdala 19. jula, a koja se primenjuje od 20. jula.
- Na terenu smo se uverili da se propisane mere poštuju. Postavljene su dezinfekcione barijere, obavlja se dezinfekcija vozila i ljudi, evidentira se ulazak i izlazak svakog lica, a na prilazima šumama postavljene su informativne table, istakao je Nikolić.
U šumama Sremskog okruga kojima gazduje Javno preduzeće "Vojvodinašume“, deo šumskih puteva je zaprečen, odnosno zatvoren rampama, dok su na ostalim putevima postavljene barijere sa dezinfekcijom.
- Posebno pažljivo se prati stanje u Sremskom, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, kao i na području Beograda, gde je rizik najizraženiji, naveo je Nikolić.
Prema njegovim rečima, divlja svinja je veoma podložna ovoj zaraznoj bolesti, ali istovremeno može imati značajnu ulogu u njenom prenošenju. Zato su u najugroženijim područjima uvedene najstrože mere kontrole kretanja i sprovođenja biosigurnosnih procedura.
Nikolić je apelovao na građane da poštuju postavljene zabrane i uputstva i da se privremeno uzdrže od ulaska u šume na područjima na kojima su mere na snazi.
- Samo disciplinovanim i zajedničkim postupanjem može se sprečiti dalje širenje bolesti, poručio je Nikolić.
Stanje u lovištima
Izvršni direktor za lovstvo u Javnom preduzeću "Vojvodinašume“ Branislav Stankov naveo je da je afrička kuga svinja registrovana u 16 od 17 lovišta kojima gazduje ovo javno preduzeće.
Bolest, prema trenutnim podacima, nije zabeležena jedino u lovištu na krajnjem severu Vojvodine, na području Subotičkih šuma.
- Najsloženija situacija je na području Srema. U lovištu "Kupinik" lov je obustavljen na 60 dana, dok su u ograđenom delu lovišta uvedene najrigoroznije mere. Kretanje je potpuno zabranjeno svim licima, osim ovlašćenim lovočuvarima i drugim zaposlenima koji sprovode kontrolu i vode propisane evidencije, objasnio je Stankov.
Dodao je da su o merama obavešteni i kupci drvnih sortimenata, kao i svi drugi koji poslovno sarađuju sa preduzećem.
Šumski putevi u zaraženim područjima su zaprečeni, a prolazak kroz šumu, uključujući korišćenje šumskih puteva kao prečica između naselja i poljoprivrednih površina, nije dozvoljen.
- Čuvari šuma, lovočuvari i ostale čuvarske službe neprekidno su na terenu. Svako ko bez odobrenja i evidencije uđe u zatvoreno područje rizikuje da bude sankcionisan, naglasio je Stankov.
Prema njegovim rečima, primena mera je u šumskim i ograđenim lovištima kojima gazduju "Vojvodinašume“ dala rezultat i širenje virusa je stavljeno pod kontrolu, ali mere moraju i dalje strogo da se sprovode.
Stankov je naveo da je u 17 lovišta "Vojvodinašuma“ ranije bilo nešto više od 4.500 divljih svinja, dok je njihova brojnost sada manja od 1.500.
Pročitaj više: Od 17 lovišta u Vojvodini bezbedno samo Subotičko
Na smanjenje populacije uticala je sama bolest, ali i redukcioni odstrel, koji se sprovodi od 2021. godine, kada je afrička kuga svinja prvi put zabeležena u lovištima ovog javnog preduzeća.
- Novi biološki minimum predviđa dodatno smanjenje brojnosti divljih svinja za oko 30 odsto. Cilj nije uklanjanje vrste iz lovišta, već održavanje populacije na nivou koji lovišta mogu da podnesu i koji smanjuje rizik od novog naglog širenja virusa, rekao je Stankov.
Podsetio je da su divlje svinje tokom leta aktivnije i da, u potrazi za hranom i vodom, češće napuštaju šume i ulaze u poljoprivredne useve. Ekstremna suša dodatno je pojačala njihove dnevne i sezonske migracije.
- Nakon pada temperatura i povratka divljih svinja u šumska staništa, monitoringom će se utvrditi optimalnu brojnost za svako lovište. Takođe će se nastaviti sa strogo kontrolisanim redukcionim odstrelom kako Srem više ne bi bio područje u kome se virus održava i odakle se dalje širi, zaključio je Stankov.
