Umesto ulaganja miliona evra u postrojenja za prečišćavanje, Minhen je odlučio da spreči zagađenje na njegovom izvoru. Više od 185 poljoprivrednih gazdinstava uključilo se u program organske proizvodnje, a rezultat je bio značajan pad koncentracije nitrata i pesticida u vodi.
Početkom devedesetih godina prošlog veka, povećane koncentracije nitrata i pesticida ugrozile su kvalitet pijaće vode za stanovnike Minhena. Grad se tada našao pred izborom – da uloži milione evra u izgradnju postrojenja za filtriranje i prečišćavanje vode ili da pokuša da problem reši tamo gde nastaje, u poljoprivrednoj proizvodnji.
Odlučeno je da se sarađuje sa poljoprivrednicima u dolini reke Mangfal (Mangfall), odakle se Minhen snabdeva pijaćom vodom.
Pročitaj još:Skoro 100 miliona hektara pod organskom proizvodnjom u svetu
Tako je pokrenut program „Ökobauern“, u okviru kojeg je gradsko komunalno preduzeće za vodosnabdevanje finansijski podržavalo poljoprivrednike koji su prelazili na organsku proizvodnju. Naknade su pokrivale gubitak prihoda tokom prelaska na novi način proizvodnje, kao i troškove investicija i konverzije gazdinstava.
U program se vremenom uključilo više od 185 poljoprivrednih gazdinstava, čime je formirano jedno od najvećih područja organske proizvodnje u Nemačkoj, na površini od oko 4.650 hektara.
Nitrati prepolovljeni, pesticidi značajno smanjeni
Rezultati programa bili su veoma značajni. Prosečna koncentracija nitrata u vodi smanjena je sa oko 15–16 miligrama po litru na približno 7 miligrama po litru, dok je zagađenje pesticidima takođe značajno opalo.
Još važniji podatak odnosi se na troškove. Program je potrošače vode koštao oko 0,005 evra po kubnom metru, dok je procena troškova izgradnje infrastrukture za prečišćavanje iznosila oko 0,23 evra po kubnom metru. Zahvaljujući smanjenju zagađenja, deo takve infrastrukture više nije bio potreban.
Drugim rečima, zaštita izvorišta pokazala se višestruko jeftinijom od naknadnog uklanjanja posledica zagađenja.
Korist za vodu, zemljište i životnu sredinu
Osim što je doprineo očuvanju kvaliteta pijaće vode, prelazak na organsku proizvodnju doneo je i šire koristi – smanjena je upotreba pesticida, što je povoljno za zdravlje ljudi, kvalitet zemljišta i celokupnu ekologiju područja.
Primer iz Minhena pokazuje koliko je važno posmatrati poljoprivredu i zaštitu životne sredine kao delove jednog sistema. Troškovi zagađenja ne nestaju ako se problem ignoriše – oni se samo pojavljuju na drugom mestu, često kroz skuplje sisteme za filtriranje vode, sanaciju zemljišta ili posledice po zdravlje ljudi.
U Minhenu su odlučili da ulažu „uzvodno“ – u zdravo zemljište i odgovorne poljoprivredne prakse – umesto da kasnije plaćaju skupo prečišćavanje vode.
Ovaj primer pokazuje da ulaganje u održivu poljoprivredu ne mora biti samo ekološka odluka. Ono može biti i ekonomski racionalan način da se dugoročno smanje troškovi i zaštite najvažniji prirodni resursi.
Izvor: Collective evolution
