Prof. dr Snežana Oljača, redovna profesorka u penziji Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednica Upravnog odbora nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika“, već decenijama aktivno doprinosi razvoju organske poljoprivrede u Srbiji. U razgovoru za „Poljoprivrednik“ govori o počecima i značaju organske proizvodnje, važnosti edukacije i udruživanja proizvođača, izazovima sa kojima se sektor suočava, kao i očekivanjima od novog Zakona o organskoj proizvodnji.
KAKO JE POČELO VAŠE BAVLJENJE ORGANSKOM POLjOPRIVREDOM?
– Moje interesovanje za organsku poljoprivredu počelo je još osamdesetih godina prošlog veka, kada sam kao asistent počela da radim na predmetu Agroekologija, jer je upravo agroekologija osnova organske proizvodnje. Kada je kod nas 2000. godine donet prvi zakon koji je regulisao organsku poljoprivredu, aktivno sam se uključila u razvoj ove oblasti, pre svega kroz rad na obrazovnim programima na fakultetu.
Pročitaj još: Prvi Festival Biodistrikta Kolubara okupio proizvođače i ljubitelje prirode
Tada u Srbiji praktično nije bilo stručnjaka za organsku poljoprivredu. Imala sam određenu samostalnost u radu i entuzijazam da pomognem razvoju ove oblasti. Najviše sam bila angažovana na osmišljavanju specijalističkih studija, a kasnije i master programa iz organske poljoprivrede.
KAKO SE ORGANSKA POLJOPRIVREDA RAZVIJALA U AKADEMSKOM SMISLU?
– Mnogo toga se promenilo. Kada smo počinjali, postojali su samo osnovna zakonska regulativa i nekoliko pravilnika. Kada je organska poljoprivreda uvedena kao posebna grana poljoprivrede, nije bilo kadrova koji bi mogli da je predaju ili stručno razvijaju.
Prvi pokušaji uvođenja specijalističkih studija nisu naišli na veliko razumevanje. Fakulteti su tada bili prilično konzervativni i nije bilo mnogo sluha za nove oblasti.
Smatram da organska poljoprivreda ne treba da bude osnovni studijski program, već specijalizacija. Za bavljenje organskom proizvodnjom potrebno je široko znanje iz poljoprivrede, a tek potom sledi usmeravanje ka ovoj oblasti.
ZAŠTO JE ORGANSKA POLJOPRIVREDA DANAS TOLIKO VAŽNA?
– Širom sveta raste ekološka svest. Svi vidimo posledice neracionalnog korišćenja prirodnih resursa i neodgovornog odnosa prema životnoj sredini. To nas danas skupo košta.
Poljoprivreda ima značajan negativan uticaj na prirodne resurse, a organska proizvodnja predstavlja jedan od načina da se taj uticaj smanji. Pored toga, ljudi su sve više zabrinuti za svoje zdravlje, kvalitet hrane koju jedu i vode koju piju. Zbog toga raste interesovanje za organske proizvode.
Svako ko može da priušti takvu hranu i ko ima razvijenu svest o značaju očuvanja životne sredine prepoznaje organsku proizvodnju kao deo rešenja. Ona nije važna samo zbog pojedinca već i zbog šire zajednice.
DRŽAVA JE ZNAČAJNO POVEĆALA SUBVENCIJE ZA ORGANSKU PROIZVODNJU. ZAŠTO RAZVOJ OVOG SEKTORA NIJE BRŽI?
– Razloga je više. Tačno je da su subvencije za organske proizvođače veće nego za konvencionalne, ali to nije dovoljno.
Veliki problem predstavlja neizvesnost. Organski proizvođači poslednjih godina najduže čekaju na isplatu podsticaja. Dešava se da proizvođač ne zna da li će sredstva dobiti krajem godine ili tek naredne. Takva situacija veoma destimuliše ljude.
Možda su iznosi podsticaja dobri, ali proizvođačima je važna sigurnost. Nekad je bolje imati manji podsticaj koji stiže na vreme nego veći koji je neizvestan.
Pored toga, organska proizvodnja zahteva mnogo više znanja, rada i iskustva. To je složen sistem proizvodnje koji nosi određene rizike. Lakše je baviti se konvencionalnom proizvodnjom, naročito kada proizvođači nemaju dovoljno informacija i podrške.
KOLIKO JE EDUKACIJA VAŽNA ZA RAZVOJ ORGANSKE POLjOPRIVREDE?
– Po mom mišljenju, edukacija je najvažnija. Ako ljudi nemaju informacije, teško je očekivati da će se odlučiti za organsku proizvodnju.
Godinama su organizovane brojne edukacije za proizvođače, savetodavce i nastavnike poljoprivrednih škola. Kroz različite projekte obučavani su i proizvođači i stručnjaci koji rade u sektoru organske poljoprivrede.
„Serbia Organika“ je učestvovala u edukaciji nastavnika poljoprivrednih škola, organizovala različite obuke i projekte namenjene proizvođačima, a značajnu ulogu imale su i sertifikacione kuće. Grad Beograd je, takođe, organizovao obuke.
Posebno je važno edukovati potrošače, jer bez informisanih kupaca nema ni stabilnog tržišta organskih proizvoda.
KOLIKI JE ZNAČAJ UDRUŽIVANjA PROIZVOĐAČA U OVOJ OBLASTI?
– Bez udruživanja nema ozbiljnog razvoja organske proizvodnje. U Srbiji dominiraju mala gazdinstva i mali proizvođači. Takvim proizvođačima je veoma teško da samostalno organizuju proizvodnju, nabavku repromaterijala i plasman proizvoda.
Udruživanje je važno ne samo zbog tržišta već i zbog razmene informacija i iskustava. U organskoj proizvodnji postoje brojna specifična znanja koja se ne mogu pronaći u udžbenicima. Ljudi često sami pronalaze efikasna rešenja i prenose ih drugim proizvođačima.
Zbog toga su posete gazdinstvima i razmena iskustava među proizvođačima izuzetno dragocene. Kroz takvu saradnju svi mogu da napreduju.
U ŽIRIJU STE KONKURSA NLB ORGANIC, KOJI PODRŽAVA ODRŽIVE IDEJE. KOLIKO JE ON ZNAČAJAN?
– Ovogodišnji konkurs je jubilarni, petnaesti po redu. Održava se kontinuirano već 15 godina i predstavlja jedan od najznačajnijih programa podrške organskoj proizvodnji u Srbiji.
Interesovanje je veliko. Poslednjih godina prijavljuje se više od stotinu kandidata. Nagrade su značajne i za naše uslove veoma stimulativne.
Tradicionalno se dodeljuju dve glavne nagrade od po milion dinara za najbolje projekte u organskoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji, kao i dve nagrade od po 500.000 dinara za mlade proizvođače i za projekte čiji su nosioci žene.
Ove godine uvedena je i nova kategorija namenjena čuvarima starih sorti biljaka. Za tu kategoriju predviđena je nagrada od 500.000 dinara. Cilj je da se podstakne očuvanje i obnavljanje starih sorti voća, povrća, žitarica i drugih kultura.
Prilikom ocenjivanja posebno se vrednuju inovativnost, originalnost ideje, potencijal projekta, ali i doprinos lokalnoj zajednici. Važno nam je da prepoznamo projekte koji mogu imati širi društveni značaj.
NEDAVNO JE USVOJEN NOVI ZAKON O ORGANSKOJ PROIZVODNJI. ŠTA ON DONOSI?
– Zakon je usklađen sa evropskom Uredbom 848 i u velikoj meri prati evropska pravila. Međutim, da bi mogao da se primenjuje u praksi, potrebno je usvojiti prateće pravilnike.
Pravilnici koji se odnose na kontrolu i sertifikaciju trebalo je da budu doneti još tokom leta, ali još nisu usvojeni. Bez njih nije moguće sprovesti zakon u punom kapacitetu. Subjekti koji se bave kontrolom i sertifikacijom imaju rok od 18 meseci da se prilagode novim pravilima.
Najveće promene odnose se na grupnu sertifikaciju proizvođača. Srbija je taj model primenjivala i ranije, ali su evropska pravila drugačija.
KAKO VIDITE BUDUĆNOST ORGANSKE POLJOPRIVREDE U SRBIJI?
– Potrebno je da proizvođači dobiju stabilniju i pravovremeniju podršku države. Ako se to obezbedi, sigurna sam da organska proizvodnja može da nastavi da raste.
„Serbia Organika“ će nastaviti da pruža podršku proizvođačima, ali je trenutno veliki deo aktivnosti usmeren na razvoj bio-distrikta. Verujemo da taj model može doprineti ne samo razvoju organske proizvodnje već i ukupnom razvoju lokalnih zajednica.
Bio-distrikti okupljaju ne samo organske proizvođače već i druge aktere koji mogu da sarađuju i doprinose kvalitetu života na određenoj teritoriji. Organska proizvodnja je osnova, ali je cilj mnogo širi – održiv razvoj, povezivanje ljudi i jačanje lokalnih zajednica.
Aleksandra Milić
Projekat „Ekološke prakse u Beogradu: Dobro za prirodu, dobro za ljude“ je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
