Dok su se nekada konji u ravnici držali iz preke potrebe i teških radova u polju, danas ih Novobečejci uzgajaju isključivo iz ljubavi i želje da sačuvaju nasleđe svojih predaka. Da ta strast ne poznaje granice, svedoči primer mladog povratnika iz inostranstva koji je odlučio da baš na porodičnom imanju odgaja autohtonu holandsku rasu.
Jedna od najstarijih tradicija u Novom Bečeju svakako je konjarstvo. Ravnica pamti vremena kada je konj bio glavni oslonac paora, a danas, kada su mašine preuzele atare, konji predstavljaju ponos, hobi i sponu sa prošlošću.
Pročitaj više: Goveda u EU blago poskupela, ali cene i dalje ispod prošlogodišnjih
Tridesetjednogodišnji Jovan Martinov vratio se iz inostranstva u svoj rodni Novi Bečej sa jasnim ciljem – da izgradi štale i posveti se uzgoju frizijskih konja. Njegova porodična istorija usko je vezana za ove plemenite životinje.
- Ljubav prema konjima se u našoj porodici prenosi sa generacije na generaciju, to je strast koju jednostavno nosite u sebi, priča Jovan Martinov, a prenosi RTV.
Trenutno u svojim štalama ponosno čuva pet konja i dvoje ždrebadi. Odluka da se posveti baš frizijskoj rasi, jedinoj autohtonoj holandskoj rasi konja, nije bila slučajna. Kako sam ističe, presudili su njihova izuzetna fizička lepota, impozantna građa i jedinstven, ponosan stav koji pokazuju pri svakom koraku. U njegovom dvorištu mogu se videti prelepi crni konji u treningu, ali i brojni pehari i nagrade sa takmičenja koji svedoče o trudu uloženom u njihov odgoj.
Ipak, ljubav i entuzijazam nisu dovoljni kada je reč o konjarstvu. Odgoj radnih i paradnih životinja zahteva ogromno strpljenje, znanje i stručnost.
Igor Dujin, predsednik Konjičkog kluba "Vranjevo", ističe da je rad sa konjima kompleksan proces koji ne trpi prečice. Pogotovo što obuka i trening zahtevaju stručan pristup i taj proces traje najmanje dve godine.
Pročitaj više: Srbija i Kanada udružuju znanje za modernije stočarstvo
U praksi se pokazalo da je najbolji način za učenje mladih konja njihovo uparivanje sa onim starijim i iskusnijim. Dok zajedno vuku zapregu, mlado ždrebe posmatra i usvaja ponašanje odraslog konja, učeći pravilnu disciplinu i ravnomeran hod.
U opštinama poput Novog Bečeja, konjarstvo danas živi zahvaljujući pojedincima koji ne žale ni vreme ni sredstva da ovu tradiciju održe u životu. Iako više ne vuku teške plugove kroz banatsko blato, frizijski konji u štalama porodice Martinov predstavljaju svojevrsni živi spomenik jednom minulom vremenu, ali i dokaz da lokalna kultura može da živi i u savremenom dobu.
