S obzirom na intenzitet suše u skoro celoj Evropi, ovogodišnji rod krompira će biti znatno umanjen, a u Nemačkoj trenutna cena je 30-35 centi/kg
Na najvećem broju njiva u Srbiji krompir je ovog proleća zasađen 10-15 dana ranije od uobičajenih rokova sadnje. To je svakako značilo da će i zrenje biti ranije za 10 dana. Umerene temperature u najvećem delu vegetacionog perioda pogodovale su razvoju useva, ali su biljke zbog toga teže podnele prvi jači toplotni talas u poslednjoj nedelji juna. Na većini njiva krompir je počeo ubrzano da sazreva od popovine jula. Toplotni talas koji je počeo u poslednjoj nedelji jula imao je veoma jak uticaj ne samo na ubrzano sazrevanje krompira koji su imali još zelene mase, već i na mogućnost vađenja, ali i smanjenje tržišno upotrebljivog prinosa.
Negativne posledice
Nažalost, u svim regionima suočeni smo sa nedostatkom vode za navodnjavanje, ali i ograničenjima. Na njivama u Vojvodini je početkom avgusta zabranjeno navodnjavanje iz kanala u sistemu Dunav-Tisa-Dunav, ali vode u nekim kanalima nije bilo već krajem jula, pa su pumpe ostale na suvom. Početkom avgusta ostala je mogućnost navodnjavanja iz bušenih bunara i kanala koji su povezani sa Tisom. Hidrološka situacije se tradicionalno popravlja tek u drugoj polovini septembra. Toplotni talas će prema raspoloživim prognozama trajati sigurno do 11. septembra, ali se ni u drugoj polovini septembra ne očekuju značajne padavine već samo osveženje sa temperaturama do 28 stepeni.
Pročitaj više: Regenerativna poljoprivreda na delu u Bikovu
S pravom se postavlja pitanje šta raditi sa krompirom u takvoj situaciji? Taško je dati pravi odgovor, posebno na parcelama na kojima nema mogućnosti da se osvežavaju (rehidriraju) krtole i zatvaraju pukotine na bankovima gde je krompir završio vegetacioni ciklus. Generalna preporuka je da se krompir sa formiranom pokožicom što pre vadi, kako ne bi bio izložen napadu žičnjaka, ali i pregrevanju krtola, povredama prilikom vađenja kao i propadanju krtola zbog pregrevanja (što se desilo u avgustu 2025). Sigurno je da je vađenje sa minimumom štete moguće samo ako se krompir zaliva manjim zalivnim normama (10-15 litara na 3-5 dana), da se vadi u toku noći ili rano izutra, i da se skloni sa njive dok temperature ne pređu 28°S.Vađenje suvog i nerashlađenog krompira sa kombajnima će za posledicu imati ozbiljno povređivanje krtola, unutrašnje modrice, ali i pojavu truleži na povređenim mestima. Duži boravak fiziološki zrelih krtola u zemlji za posledicu ima rani prekid dormantnosti i proklijavanje.
Fitoplazme su već uzele deo roda u Vojvodini, ali se njihovo prisustvo vidi i na njivama u Centralnoj Srbiji, pa čak i u brdskim krajevima. Posledice prisustva fitoplazmi su posebno izražene kod sorti za preradu u čips, pa će ove kao i 2023 i 2024 godine prerađivači čipsa imati potrebe za uvozom sirovine. Ovo su vremenske prilike u kojima ćemo u nekim regionima sigurno imati značajne štete i od krompirovog moljca.
Savet je da se svaki povoljan trenutak koristi za vađenje krompira kako bi se štete smanjile.
Domaće tržište
Trenutne cene po kojima se prodaje krompir na veliko (kod kuće proizvođača) su veoma niske: najčešće 30-35 dinara, ali se u Vojvodini prodaje i za 25, a po neki proizvođač u okolini Čačka uspeva da proda za 40 dinara. Ovakve cene ne odslikavaju pravo stanje stvari, odnosno roda i mogućnost uvoza.
Krompir se u Srbiji iz godine u godinu proizvodi na manjim površinama, imamo redovan deficit od preko 40.000 tona, a vremenske prilike u skoro celoj Evropi uzimaju veliki deo roda kao i kod nas. U vodećim zemljama severo-zapadne Evrope (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) ove godine je posađeno manje za oko 100.000 ha, pa samo po tom osnovu oni će proizvesti manje za oko 4,5 miliona tona. Obzirom na intenzitet suše u skoro celoj Evropi, i sličnoj hidrološkoj situaciji u više zemalja, rod će biti znatno umanjen. U Nemačkoj je trenutna cena 30-35 centi/kg, sa trendom manjeg rasta
. Sigurno je da niko u Evropi neće imati rod u nivou petogodišnjeg proseka, da će cene krompira biti vraćene na nivo od pre dve godine, što znači da nam ne preti uvoz jevtinog krompira kao u prethodnoj sezoni.
Međutim, domaći preprodavci vrše pritisak na proizvođače sa niskim otkupnim cenama i plaše ih sa uvozom. U trgovinskim objektima su cene dosta visoke, i kreću se od 90-100 dinara, što znači da ima za sve osim za proizvođača na kome je sav rizik i mukotrpan rad.
i evropsko
Skoro čitav kontinent se ove godine suočio sa nekoliko toplotnih talasa. Prvi je bio u drugoj polovini maja, drugi u drugoj polovini juna, a treći u avgustu. Sigurno je da je većina proizvođača krompira osetila posledice suše i visokih temperatura. Na osnovu povremenih uzorkovanja krompira tokom vegetacionog perioda, poznati nedeljni magazin Potato market weekly je redovno pisao o situaciji u četiri vodeće zemlje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija), ali i u drugim zemljama EU. Poredeći dvonedeljne preseke prinosa u broju nedelja posle sadnje, jasno je bilo da rod u svakom preseku kasni u odnosu na petogodišnji prosek, da će krupnoća krtola biti manja, a na mnogim njivama biće više obične krastavosti na krtolama.
Pročitaj više: Od bundeve do bundevice
Ove dve stvari su značajne za prerađivače pomfrita i one koji pakuju opran konzumni krompir za markete. Zbog ranije sadnje i toplog vremena krompir je svuda brže sazrevao. Proizvođači su imali i još uvek imaju problem sa vađenjem, jer zbog suvog zemljišta nema vezane zemlje na krtolama, što povećava rizik od povreda u vreme vađenja (isto kao u Srbiji).
Poruke ovogodišnje manifestacije Potato Europe
U ranijim kontaktima sa predstavnicima semenskih kuća iz Holandije i Nemačke dobijali smo procene oko situacije sa rodom i kvalitetom, a na manifestaciji Potato Europe ,održanoj 8. i 9. septembra u Hanoveru, moglo se čuti da se procenjuje smanjenje roda za 5-6% na nivou cele EU u odnosu na višegodišnji prosek, što će uz smanjenje zasađenih površina imati snažan uticaj na ukupnu ponudu i cenu u narednih osam meseci. S obzirom da će i Srbija imati potrebe za velikim uvozom, jasno je da će krompir ove godine svuda imati znatno veće cene. Biće promena i kod kalibraže, pa će se umesto 50 mm+, najviše prodavati kalibraža 45 mm +.
Procena je da će rast cena u prvih 2-3 meseca posle vađenja biti sporiji, jer će se u tom periodu u svim zemljama prodavati domaći krompir koji je teško sačuvati od ranog proklijavanja, jer većina malih i srednjih proizvođača nema adekvatna skladišta kao i mogućnost tretiranja protiv klijanja. To će biti dobra prilika za proizvođače iz vodeće četiri zemlje da posle Nove godine dođu do odlične zarade i donekle pokriju minus iz prethodna dva proleća, posebno iz 2026 godine. Većina proizvođača u severo-zapadnoj Evropi ima ugovorene 2/3 proizvodnje sa prerađivačima i pak centrima, a 1/3 se prodaje po trenutnim tržišnim cenama i na njoj se po nekad može odlično zaraditi, ali i izgubiti (kao prošle godine).
Na ovogodišnjem Potato Europe, ali i u prethodnih 10-15 godina, jasno se vidi da je u svim zemljama trend jačanja velikih proizvođača, i smanjenje malih i srednjih. Dominiraju mašine sa velikim radnim zahvatom i učinkom. Dvorede vučene i samohodne mašine za vađenje krompira su postale standard kod velikih proizvođača, ali je sve više i četvororedih kombajna. Forsira se sadnja sa kombinovanim priključkom sadilice i bankerice na traktoru veće snage, prskalice širokog radnog zahvata. Za pakovanje se pored automatskih pakerica sa 10 i više kofica, sve više koriste kalibratori sa optičkom inspekcijom, i paletizeri (roboti). Svuda se nastoji smanjenje potrebe za radnom snagom, koje očito nigde nema dovoljno, a i cena rada je u porastu.
Jasno se vidi da je situacija sa rodom, cenama kao kvalitetom roda dijametralno suprotna u odnosu na sezonu 2025/26. Vodeće zemlje lako kontrolišu situaciju u kojoj se osciliranja u pogledu zasađenih površina i uticaja vremenskih prilika na ukupan rod kreće oko 2-3%. U suprotnom se događaju veliki poremećaji na tržišti sa oko 50 miliona tona krompira. Svuda je izražena diverzifikacija proizvođača, a veliki proizvođači svuda jačaju i ulažu veliki novac u modernizaciju proizvodnje i skladišni prostor. Industrija pomfrita i čipsa, kao i zamrznutih i vakumiranih proizvoda od krompira, smanjuje potrebu građana za kućnu varijantu spremanja jela od svežeg krompira.
Proizvodnja krompira se u poslednjih 40 godina ubrzano razvija na svim drugim kontinentima, posebno u Aziji, gde Kina i Indija imaju oko 40% svetske proizvodnje krompira. Poslednje dve decenije razvijaju preradu u čips i pomfrit. Bangladeš i Pakistan su veoma veliki proizvođači. Ceo sever Afrike je postao dobar proizvođač (u nekim zemljama imaju i dve žetve), Bliski istok ubrzano napreduje, kao i Istočna Afrika i Južna Amerika.
Krompir je u zanačajno meri smanjio rizik od gladi u nerazvijenim zemljama i uz strna žita predstavlja sigurnost u prehrani stanovništva.
Dr Živko Bugarčić
