Od kukuruza, pšenice i uljane repice do lucerke bez obrade, pokrovnih useva i različitih sistema direktne setve – šesti Dan polja regenerativne poljoprivrede bio je prilika da se na jednom gazdinstvu vidi kako se različite regenerativne prakse mogu povezati u funkcionalan sistem ratarske proizvodnje.
Dan polja održan je 17. septembra na gazdinstvu porodice Sudarević u Bikovu kod Subotice, gde je domaćin Ivan Sudarević sa učesnicima podelio iskustva stečena tokom prelaska sa konvencionalnog na regenerativni način proizvodnje.
Obilazak gazdinstva otvorio je razgovor o sistemu koji se neprestano razvija i prilagođava uslovima na njivi. Učesnicima su predstavljene različite agrotehničke mere koje porodica Sudarević primenjuje u proizvodnji ratarskih kultura. Posebna pažnja posvećena je smešama za pokrovne useve, njihovoj ulozi u proizvodnji i mestu u plodoredu, kao i pravilnom negovanju i korišćenju stajnjaka u no-till sistemu.
PROIZVODNjA SE PRILAGOĐAVA USLOVIMA
Jedna od važnih tema bila je upravo prilagodljivost regenerativnog sistema. Sve izraženiji ekstremni vremenski uslovi donose nove izazove, pa se čak i u proizvodnji koja već počiva na regenerativnim principima pojedine odluke i postupci moraju menjati u skladu sa stanjem na njivi.
Zato se tokom obilaska razgovaralo ne samo o tome koje se prakse primenjuju, već i o tome kako se one prilagođavaju konkretnim proizvodnim uslovima. Iskustvo gazdinstva Sudarević pokazuje da regenerativna poljoprivreda nije unapred definisan skup mera, već sistem koji se vremenom razvija na osnovu iskustva i praćenja promena u zemljištu i usevima.
POGLED ISPOD POVRŠINE
Posebno zanimljiv deo Dana polja bio je posvećen onome što se ne vidi na prvi pogled – stanju zemljišta ispod površine. Otvoren zemljišni profil omogućio je analizu horizonata, karakteristika i istorije nastanka černozema, ali i razgovor o promenama koje se mogu uočiti nakon primene regenerativnih praksi.
Među njima su bolja struktura zemljišta, veća aktivnost mikroorganizama, produbljivanje humusno-akumulativnog horizonta i smanjeno ispiranje kalcijum-karbonata. Na ovaj način učesnici su mogli da sagledaju efekte regenerativnog pristupa ne samo kroz stanje useva, već i kroz promene koje se odvijaju u samom zemljištu.
DIREKTNA SETVA U PRAKSI
Praktični deo Dana polja zaokružen je prikazom mehanizacije za direktnu setvu. Učesnici su imali priliku da uporede dva različita sistema setvenih aparata za uskoredne kulture – diskosni i podrivački – i upoznaju se sa njihovim prednostima i ograničenjima. Predstavljena je i mašina za direktnu setvu širokorednih useva.
Šesti Dan polja regenerativne poljoprivrede još jednom je pokazao značaj neposrednog susreta na njivi. Upravo tamo, kroz konkretne useve, zemljišni profil i rad mašina, regenerativna proizvodnja može da se sagleda kao celovit sistem, a ne samo kao skup pojedinačnih agrotehničkih mera. Iskustvo gazdinstva porodice Sudarević pokazuje i da je njegova važna odlika spremnost da se sistem stalno menja i prilagođava stvarnim uslovima proizvodnje.
A.M.
Projekat "Ekološke prakse u Subotici: Dobro za prirodu, dobro za ljude" je sufinansiran sredstvima iz budžeta Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
