Šakal se sve češće približava naseljenim mestima u Vojvodini, a stručnjaci upozoravaju da velika brojnost ove vrste može predstavljati problem za prirodnu ravnotežu.
Prema podacima Vojvodinašuma, koje gazduju na 17 lovišta koja obuhvataju oko 109.000 hektara, na osnovu monitoringa sprovedenog pre 12 godina, evidentirano je oko 800 šakala, a danas ih ima oko 4.200.
Branislav Stankov ,direktor lovstva i ribarstva Vojvodinašuma, podsetio je da kod nas živi zlatni šakal koji se krajem 20. veka vratio u Panonsku niziju
Prema raspoloživim podacima šakal je sa ovih prostora nestao tokom 19. veka, kada je smatran velikom štetočinom i zbog toga sistematski istrebljivan.
Stankov navodi da se zlatni šakal krajem 20. veka ponovo pojavio u južnoj Mađarskoj, nakon čega se brzo proširio dolinom Dunava i dalje kroz Panonsku niziju.
- Šakal se ekspresno raširio dolinom Dunava, a jedanom se našao i na vrhu lanca ishrane u Panonskoj niziji. Vuka nema odavno, a šakal je krupniji, jači i dominantniji u odnosu na lisicu, naveo je Stankov, a prenosi RTV.
Šakal najpre zauzeo šumske površine uz velike reke poput Dunava, Save i Tise, a potom počeo da se širi i prema poljoprivrednim područjima i naseljenim mestima.
Sve veća brojnost utiče i na srneću divljač
Stankov smatra da je povećanje brojnosti šakala jedan od važnih faktora koji utiču na smanjenje broja srneće divljači u vojvođanskim lovištima.
- Danas kada popričate sa bilo kim iz nekog lovačkog društva u Vojvodini, svi će se žaliti na značajno smanjenje brojnosti srneće divljač, a kao glavni uzrok navesće šakala, rekao je.
Istovremeno, velika gustina predatora menja njihovo ponašanje i način ishrane. Tako da se šakal tokom prethodnih decenija prilagodio novim uslovima i postao efikasniji lovac.
Pročitaj više: Lovočuvarska služba neprijatelji lovokradica
Privlači ih otpad i deponije
Jedan od razloga zbog kojih se šakali približavaju ljudima jeste dostupna hrana.
Ostaci hrane, divlje deponije, smetlišta i nepropisno odlaganje otpada predstavljaju lako dostupan izvor hrane za divlje životinje. Zbog toga se šakali mogu pojaviti u blizini naselja, saobraćajnica i drugih mesta gde pronalaze hranu.
- Deponije, smetlišta, otpad i neobazrivo bacanje ostataka dovode do toga da šakali počinju da koriste taj resurs. Tada dolaze u kontakt sa ljudima, objasnio je Stankov.
Takođe, šakali su se prilagodili i promenili način lova, pa se danas mogu formirati i čopori, dok su ranije češće lovili pojedinačno.
Šakal, kako je naveo, nije zaštićen i može se loviti tokom cele godine, ali postojeći modeli lova, prema njegovoj oceni, nisu dovoljni da brojnost populacije bude pod kontrolom.
- Ne možemo da ga rešimo organizovanim odstrelom. Komercijalni metodi lova očigledno nisu dovoljni, rekao je Stankov.
Dodatni problem predstavlja i visoka reproduktivna sposobnost ove vrste — ženke mogu imati više mladunaca, a životinja relativno brzo dostiže polnu zrelost.
Iako je to dugoročni problem, nema razloga za paniku jer šakali u Vojvodini ne predstavljaju neposrednu opasnost za ljude.
Iako je besnilo iskorenjeno u Vojvodini zahvaljujući oralnoj vakcinaciji lisica.Ipak, smatra se da bi u budućnosti mogao nastati ozbiljniji problem ukoliko se ne pronađe efikasan model za kontrolu brojnosti i gustine populacije šakala.
Pročitaj više: Fazanerija sigurno mesto za opstanak populacije
Poseban oprez za vlasnike pasa
Savet građanima koji naiđu na šakala je da ne pokušavaju da mu prilaze niti da ulaze u konflikt sa životinjom.
U slučaju pojave šakala ili čopora u blizini naselja, potrebno je obavestiti nadležno lokalno lovačko društvo, koje ima ovlašćenja za postupanje u lovištu.
Poseban oprez savetuje se vlasnicima pasa, naročito u priobalnim područjima Dunava i drugim mestima koja predstavljaju pogodna staništa za šakale.
- Kada se šetaju psi, posebno kada izađu iz gradskog dela, treba voditi računa i držati ih na kraćoj distanci, a ne puštati, rekao je Stankov.
Kako kaže, nebranjeni delovi Dunava predstavljaju idealna staništa za šakala, pa se populacije mogu očekivati i na potezu između Novog Sada, Kamenjara i Futoga.
Njihovo širenje, predstavlja izazov za upravljanje divljim životinjama u Vojvodini, jer je potrebno pronaći ravnotežu između kontrole brojnosti i očuvanja prirodne ravnoteže.
