Izražena zemljišna suša i dugotrajan nedostatak padavina tokom perioda pripreme zemljišta i setve značajno su otežali zasnivanje useva uljane repice ove jeseni. Zbog nepovoljnih uslova za obradu i pripremu zemljišta, kao i izostanka padavina u najavi, na pojedinim proizvodnim područjima setva nije obavljena u planiranom obimu.
Ipak, na lokalitetima gde su zabeležene lokalne padavine, kao i na parcelama sa mogućnošću navodnjavanja, setva je obavljena i uljana repica trenutno niče. U zavisnosti od vremena setve i raspoložive vlage u zemljištu, usevi se nalaze u različitim fazama razvoja, od nicanja i faze kotiledona do razvoja prvih pravih listova (BBCH 10–11),upozorava PIS.
Pročitaj više: Paljenje strnjike ugrožava živote, pet satelita prati teritoriju Srbije
Malobrojni iznikli usevi uljane repice u uslovima izražene suše trenutno predstavljaju svojevrsne ,zelene oaze, koje mogu privući veliki broj štetnih insekata. Istovremeno, biljke se nalaze u najosetljivijim početnim fazama razvoja, kada i relativno mala brojnost pojedinih štetočina može dovesti do značajnog smanjenja lisne mase, proređivanja sklopa, a u slučaju jačeg napada i do propadanja mladih biljaka.
Pročitaj više: Setva uljane repice na severu Bačke na čekanju
Monitoringom u izniklim usevima uljane repice već je registrovano prisustvo više štetnih vrsta.
Uočene su odrasle jedinke, jaja i pagusenice repičine lisne ose (Athalia rosae). Mlade pagusenice se u početku hrane na listovima, dok stariji razvojni stupnjevi mogu veoma brzo konzumirati veliku količinu lisne mase. Pri visokoj brojnosti, naročito u mladim usevima, mogu izazvati golobrst i potpuno uništenje biljaka.
Takođe, uočeno je i prisustvo odraslih jedinki buvača (Phyllotreta sp.), koji ishranom prave brojne sitne otvore na kotiledonima i mladim listovima. U uslovima sporijeg razvoja biljaka, kakvi mogu nastupiti usled nedostatka vlage, oštećenja od buvača mogu biti posebno značajna jer biljke otežano nadoknađuju izgubljenu lisnu masu.
Na biljkama su prisutne i lisne vaši (Aphididae). Pored direktnih šteta koje nastaju njihovom ishranom, značaj pojedinih vrsta vaši ogleda se i u mogućnosti prenošenja fitopatogenih virusa.
Vizuelnim pregledima registrovana su i jaja kupusovog moljca (Plutella xylostella) i malog kupusara (Pieris rapae), te se u narednom periodu može očekivati piljenje gusenica i pojava oštećenja lisne mase.
S obzirom na specifične uslove u kojima je ove godine zasnovana uljana repica, malu zastupljenost izniklih useva na pojedinim područjima i njihovu atraktivnost za štetne insekte, proizvođačima se preporučuju redovni i učestali pregledi parcela od samog nicanja useva.
Posebnu pažnju treba usmeriti na prisustvo i brojnost pagusenica repičine lisne ose, intenzitet oštećenja od buvača, prisustvo kolonija lisnih vaši, kao i pojavu gusenica drugih štetočina.
Pragovi štetnosti koji mogu poslužiti kao osnova za donošenje odluke o primeni mera zaštite su:
· repičina lisna osa (Athalia rosae) – 1 mala pagusenica po biljci ili 0,5 većih pagusenica po biljci;
· buvači (Phyllotreta spp.) – 10% oštećene lisne mase usled ishrane odraslih jedinki;
· lisne vaši (Aphididae) – prema EPPO standardu PP 2/8(1), u početnim fazama razvoja uljane repice prag štetnosti iznosi 20% infestiranih biljaka.
Ukoliko se pregledom useva utvrdi dostizanje pragova štetnosti, preporučuje se primena insekticida registrovanih u usevu uljane repice za suzbijanje registrovanih štetočina, uz obavezno poštovanje uputstva za primenu preparata.
U narednom periodu od posebnog značaja biće praćenje dinamike nicanja i razvoja useva, kao i brojnosti štetočina, jer kombinacija nepovoljnih uslova za razvoj biljaka i koncentrisanja štetnih insekata na malobrojnim izniklim parcelama može povećati rizik od značajnijih oštećenja.
