Mali Bosut: Iskonski dragulj ravnice

Skriven od gradske buke, Park prirode „Mali Bosut” nudi retku priliku da se doživi priroda onakva kakva je nekada bila – „spora”, zelena i izuzetno bogata životom.

Za razliku od većine vojvođanskih reka koje su tokom decenija kanalizovane i regulisane, reka Bosut ovde čuva svoj prirodni tok u dužini od sedam kilometara. Upravo ta divlja, ali umirujuća lepota predstavlja njen najveći adut. Ovde priroda nije ukroćena niti veštački uređena, već je potpuno autentična.

– Park prirode „Mali Bosut” zvanično je proglašen za prvo zaštićeno područje na teritoriji opštine Šid 2. februara 2024. godine – kaže Petar Terek, dipl. analitičar zaštite životne sredine u ovom parku. – Time ovaj rečni dragulj nije postao samo još jedna tačka na mapi zaštićenih zona Srbije, već i živo podsećanje na iskonski pejzaž ravnice koji uspešno odoleva vremenu.

Park prirode „Mali Bosut”, kao zaštićeno prirodno dobro od međunarodnog, nacionalnog, odnosno izuzetnog značaja, svrstava se u I kategoriju zaštite. Na području Parka prirode „Mali Bosut” utvrđeni su režimi zaštite II i III stepena. Režim zaštite II stepena obuhvata 109,09 hektara (38,64 odsto), dok je režim zaštite III stepena zastupljen na 173,25 hektara (61,36 odsto).

BOGATSTVO BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVETA

Prema rečima našeg sagovornika, ovo zaštićeno područje izuzetno je bogato i biljnim i životinjskim svetom. Može se pohvaliti sa 131 taksonom viših biljaka, 118 vrsta ptica, 27 vrsta beskičmenjaka, 26 vrsta sisara, 16 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, devet vrsta gmizavaca i 62 vrste planktona.

U zaštićenom prostoru obitavaju brojne zaštićene i strogo zaštićene vrste, među kojima se posebno izdvajaju crna roda i orao belorepan. Naime, ornitološka analiza pokazala je da se na području Parka prirode „Mali Bosut” gnezde i crna roda i orao belorepan, što je pokazatelj autentične i očuvane prirode.

Među ribama zaštićene vrste su gavčica, linjak i šaran, dok je kod vodozemaca izuzetno važna vrsta crvenotrbi mukač. Među gmizavcima su zmije iz reda smukova – belouška i vodeni smuk ili ribarica, a tu je i zaštićena vrsta beznogog guštera – slepić.

Što se tiče sisara, u ekosistemu ovog zaštićenog područja mogu se videti vidra, belogrudi jež, srndać i srna, dok je među pticama zastupljen veliki broj fazanja, gakova, belih i sivih čaplji, vetruški, nekoliko vrsta detlića, gavrana, svraka i kormorana. U šumskom ekosistemu prisutan je i veliki broj krtica.

Zaštićene vrste insekata su, između ostalih, strogo zaštićene velika hrastova strižibuba i jelenak – veoma važne vrste autohtonih hrastovih šuma koje spadaju u saprofilne insekte.

Šume Parka prirode bogate su i brojnim jestivim gljivama. Kao što je specifično za hrastove šume uz tok reke Bosut, i ovde se mogu pronaći beli i crni tartuf, vrganj, lisičarka, brstovača, prstenjača i šumsko pile, a veoma je važno i prisustvo jedne od najlekovitijih gljiva na svetu – crvene hrastove sjajnice.

POGODNO I ZA POSETIOCE

– Pored svih prirodnih lepota, dušu i život ovog zaštićenog područja čine njegovi verni posetioci – pre svega strastveni rekreativni ribolovci – ističe Terek. – Oni ovde ne dolaze samo zbog bogatog ulova, već uživaju u iskrenom miru i divljem ambijentu dok na mirnim vodama vrebaju šarana, babuškU, bandara, smuđa, linjaka i tolstolobika. Upravo taj mir i netaknuti rečni pejzaž razlog su zbog kog se ovde uvek rado vraćaju, a njihov broj iz godine u godinu sve više raste.

Ponudu ovog zaštićenog područja dodatno obogaćuje i farma autohtonih gusaka, dok posetioci u skrovitim lepotama predela mogu uživati i tokom organizovane vožnje turističkim vozićem, a u bližoj budućnosti i turističkim katamaranom.

PROŠIRENJE KAPACITETA PARKA

Prema rečima našeg sagovornika, ovo je tek početak razvoja kompleksnih turističkih i naučno-istraživačkih kapaciteta.

– U planu je izgradnja farmi autohtonih rasa svinja i ovaca, kao i ergela konja i ponija, što će lokalitetu dati poseban šarm. Za potpun doživljaj i aktivni odmor posetilaca, projekat obuhvata izgradnju vizitorske kule sa panoramskim pogledom, savremenog restorana i sportskih terena – dodaje Terek.

Posebno mesto u budućem razvoju zauzima savremena laboratorija. U ovoj istraživačkoj stanici stručnjaci će se baviti detaljnim proučavanjem flore i faune, praćenjem kvaliteta vode i zemljišta, analizama staništa, kao i monitoringom zaštićenih i ugroženih vrsta. Time bi „Mali Bosut” mogao da se pozicionira i kao izuzetan naučni centar na ovim prostorima.

S. Vukelić

Projekat „Ekološke prakse u Šidu: Dobro za prirodu, dobro za ljude” je sufinansiran sredstvima iz budžeta Opštine Šid. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.